Друштво Свети Сава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
допуна и уређивање |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Друштво „Свети Сава“''' је добровољно, невладино и непрофитно удружење у области [[култура|културе]], [[
Под данашњим именом, Друштво је обновљено 1994. године. Оснивач Друштва био је познати српски политичар, универзитетски професор и писац [[Светомир Николајевић]] (1844—1922).
== Историјат ==
По свој прилици краљ [[Милан Обреновић]] и [[Милутин Гарашанин (политичар)|Гарашанинова]] влада дали су подстицај за оснивање Друштва Светога Саве. Друштво је основано у августу [[1886]]. са циљем да ради на одржавању и заштити српскога народа у Отоманском царству. Друштво су основали [[Светомир Николајевић]], [[Стеван Владислав Каћански]], Ђ. Миловановић, Д. Јовановић, [[Ђуро Козарац]], [[Љубомир Ковачевић]], М. Маринковић и протосинђел [[Фирмилијан Дражић|Фирмилијан]].<ref name="НАР"/> Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора [[
Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете [[Владан Ђорђевић]] је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима.
Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакле четничке војводе [[Јован Бабунски]] и [[Јован Станојковић-Довезенски|Јован Довезенски]]. Влада [[Сава Грујић|Саве Грујића]] [[1890]]. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога [[1891]]. укинуо државну помоћ Друштву а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек [[1903]].
==Активност у Србији==
|