Виле (опера)

Виле (нем. Die Feen) су прва завршена опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Опера је написана у стилу немачке романтичне опере, под нарочитим утицајем Карла Марије фон Вебера. Премијера је одржана тек након композитореве смрти,29. јуна 1888. у Народном позоришту у Минхену. Дириговао је Франц Фишер.

Данас се опера изводи изузетно ретко. Вагнер је лично подарио партитуру свом патрону, краљу Лудвигу II Баварском. С доласком Националсоцијалистиче партије на власт, партитура је поклоњена Адолфу Хитлеру. Спаљена је у Фирербункеру заједно с многим другим документима Трећег Рајха у последњим данима Другог светског рата у Европи.

Лица

• Краљ вила, бас.
• Ада, сопран.
• Цемина, сопран.
• Фарцана, сопран.
• Ариндал, тенор.
• Гунтер, тенор.
• Моралд, баритон.
• Гернот, бас.
• Лора, сопран.
• Дрола, сопран.
• Харалд, бас.
• Писмоноша, тенор.

Синопсис

Позадина

Ариндал и његов ловац Гернот лове у шуми, где угледају прелепу срну. Не могу да је улове ни до зоре, а јурећи је нехотице залутају у краљевство вила. Ту најпре уместо срне угледају вилу Аду. Ариндал и Ада се одмах заљубљују, а Ада жели, против воље вилинског краља, да се уда за Ариндала. Краљ пристаје под условом да Ариндал током првих осам година брака не упита Аду ко је она. Ариндал пристаје, њих двоје се венчају и добију двоје деце; пред само измицање ових осам година, међутим, Ариндал више није могао да издржи и упитао је Аду како се зове. Због тога су Ариндал и Гернот избачени из краљевства вила и остављени у дивљој пустоши. Ада, која не жели да преда свог мужа, одлучује да се одрекне бесмртности и одлази у потрагу за њим.

Чин први

Први призор

Вилинска башта. Цемина и Фарцана траже Аду како би је одговориле да се одрекне бесмртности. Захтевају од свих вила и духова да им помогну у потрази.

Други призор

Дивља, каменита пустиња. Моралд и Гунтер су након смрти Ариндаловог оца одлучили да потраже Ариндала, јер Трамонту прети краљ Муролд. Срећу Гернота, који им препричава шта се десило у претходних осам година. Желе да, уз помоћ чаробњака Громе, врате Ариндала у Трамонт. Ариндал још увек тражи Аду, а у свом очајању поново среће Гернота, који покушава да му склони Аду с ума тако што је оцрњује и изједначује са вештицом Дилновац. Тада Ариндалу прилази Гунтер премаскиран у свештеника како би га одговорио од потраге, али Ариндал прозире његову маску. Затим долази Моралд, маскиравши се у дух Ариндаловог оца, и изјављује му како је умро од туге за одбеглим сином. Тада је краљ Муролд упао у земљу и опустошио је. Стоји још само један град, који брани његова сестра. Тек што је одлучио да се врати кући и интервенише, Ариндал схвата да је дух у ствари само премаскиран Моралд, али овај га уверава да је говорио истину и да мора под хитно да се врати кући. Ариндал нерадо пристаје, али одједном га савладава умор и он леже на један камен.

Трећи призор

Вилинска башта са сјајном палатом. Када се Ариндал пробуди, Ада стоји пред њим. Он је веома радостан, али она му објашњава да могу још само кратко да буду заједно. Када се Гернот и друга двојица врате, испрва не знају где су, али затим угледају прелепу Аду и Гернот објашњава својим пријатељима да је то Ариндалова жена. Сада полако почињу да сумњају да ће се Ариндал вратити кући с њима. Ада обећава Ариндалу да ће је поново видети следећег дана, али мора да јој се закуне да је неће проклети, ма шта се десило. Затим пушта њега и његове сапутнике из вилинског краљевства како би вратили ред у своју домовину.