Пета пролетерска црногорска ударна бригада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 24:
 
== Борбени пут Пете пролетерске бригаде ==
Одмах по формирању бригада је стављена под непосредну команду [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] и ангажована је у борбама у [[Пива|Пиви]], на [[Волујак]]у и [[Маглић (планина)|Маглићу]]. Када је почео [[поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|поход пролетерских бригада]] из рејона [[Сутјеска (река)|Сутјеске]], [[24. јун]]a [[1942]]. године, бригада је остављена на [[Зеленгора|Зеленгори]] и Сутјесци, где је провела тридесет тешких дана. Под притиском јаких [[Краљевина Италија|италијанско]]-[[Југословенска војска у отаџбини|четничких]], а касније и [[Трећи рајх|немачких]] снага, бригада се, заједно с [[Херцеговачки партизански одред|Херцеговачким партизанским одредом]], комбинованим драгачевско-челебићким батаљоном, збегом и [[Централна болница НОВЈ|болницом]], у борбама од [[22. јул]]а до [[2. август]]а, пробила из рејона Зеленгоре до [[Прозор (град)|Прозора]]. Тешке борбе водила је код Требичине на Трескавици, Забрђу и Битовњи. Од тада до уласка у састав [[Трећа3. ударна дивизија НОВЈ|Треће ударне дивизије]] ([[9. новембар|9. новембра]] 1942) водила је борбе око [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Фојница|Фојнице]], Прозора и [[Травник]]а, и имала значајну улогу у стварању нових партизанских јединица.
 
Од 9. новембра 1942. до краја јануара [[1943]]. године била је ангажована у борбама у долини [[врбас (ријека)|реке Врбаса]] и централној [[Босна|Босни]]: у новембру је учествовала у ослобођењу [[Јајце|Јајца]], а у децембру у његовој одбрани; [[17. јануар]]а је учествовала у ослобођењу [[Жепче|Жепча]], а потом у другим акцијама у централној Босни. За време [[Битка на Неретви|битке на Неретви]] водила је борбе око [[Тешањ|Тешња]] и Горњег Вакуфа, у борбама [[15. фебруар|15]]/[[16. фебруар|16]]. и 16/[[17. фебруар]]а заједно са [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десетом херцеговачком]] и [[Прва далматинска пролетерска ударна бригада|Првом далматинском бригадом]] заузела јако утврђено упориште [[Прозор (град)|Прозор]]. После успеха код Прозора, водила је двадесетодневне борбе у долини река [[Рама (река)|Раме]] и [[Неретва|Неретве]]. Поред осталог, у нападима на [[Коњиц]] ([[22. фебруар|22]]/[[23. фебруар|23]], [[24. фебруар|24]]/[[25. фебруар|25]]. и 25/[[26. фебруар]]а) учинила је огромне напоре да заузме ово најважније и најбоље брањено место на правцу наступања Главне оперативне групе у [[Херцеговина|Херцеговини]]. У тешким борбама од [[7. март|7]]. до [[9. март]]а одбацила је јаке снаге [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]] у Коњиц; потом је успешно била заштитница снагама које су наступале према [[Невесиње|Невесињу]].
Ред 34:
Од 13. јуна до [[11. септембар|11. септембра]] 1943. године снаге ове бригаде деловале су раздвојено - два батаљона била су у саставу бригаде у источној Босни (долина [[Криваја (притока Босне)|Кријаве]], [[Озрен (Босна и Херцеговина)|Озрен]], [[Коњух (планина)|Коњух]], [[Звезда|Звијезда]], [[Подроманија]], [[Фоча]]), па у северној Херцеговини и западној [[Црна Гора|Црној Гори]], а остали делови били су стално у Црној Гори. Од септембра до краја 1943. године бригада је имала значајну улогу у стварању и одбрани слободне територије у западној Црној Гори, долини [[Зета (река)|Зете]] и [[Стара Црна Гора|старој Црној Гори]], као и у разоружавању италијанских снага и преласку делова дивизије „Тауринензе“ на страну [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Од нарочитог је значаја била борба за уништење Главног четничког штаба за Црну Гору, Боку и Санџак и четничког штаба јужног фронта (од [[14. октобар|14.]] до [[18. октобар|18. октобра]]).
 
Од јануара до средине априла [[1944]]. године бригада је била ангажовала делом снага у долини Зете, а делом у северној Црној Гори. Почетком априла, поред осталог, учествовала је у борбама на сектору [[Подгорица]]-[[Даниловград]]. У априлу и мају водила је тешке борбе за одбрану слободне територије у североисточној Црној Гори. Истакла се у [[Мојковачка операција 1944.|Мојковачкој операцији]], на [[Јадовник]]у и у прихвату [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске]] и [[Пета5. крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке дивизије]] које су се повлачиле из [[Србија|Србије]]. У [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој]] и [[Дурмиторска операција 1944.|Дурмиторској операцији]] водила је жестоке борбе у долини Зете и била на тежишту одбране у борбама на правцу Подгорица-[[Колашин]]-[[Мојковац]].
 
Јануара [[1945]]. године бригада је прешла у источну [[Босна|Босну]] и учествовала у борбама на правцу [[Калиновик]]-[[Сарајево]], а потом до [[6. април]]а у [[Сарајевска операција 1945.|Сарајевској операцији]]. Од ослобођења Сарајева до краја рата најпре је деловала у [[Босанска Крајина|Босанској крајини]], затим је била ангажована у [[Карловачка операција 1945.|Карловачкој операцији]], па у ликвидацији снага немачке групе армија „Е“ у [[Словенија|Словенији]].
 
Као једна од првих шест [[Пролетерске бригаде|пролетерских бригада]], као јединица која је три пута имала веома значајну улогу у заштити рањеника, низа војних успеха и значајног политичког рада два пута је попуњавана борцима из других република (1942. из [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]], а 1945. из Србије); 1942. у њеном саставу је био Зијаметски батаљон из Босне, а 1944/[[45]]. батаљон састављен од грађана [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] који су побегли из немачког заробљеништва. У јединицама ове бригаде било је и доста [[Краљевина Италија|Италијана]], [[Албанци|Албанаца]] и припадника других народности.