Теофил Панчић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 7:
| датум_рођења = [[6. јул]] [[1965]].
| место_рођења = [[Скопље]]
| држава_рођења = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]
| датум_смрти =
| место_смрти =
Ред 13:
| новине =
}}
'''Теофил Панчић''' ([[Скопље]], [[6. јул]] [[1965]]) је српски новинар, колумниста и критичар који своје текстове објављује у београдском недељнику ''[[Време (недељник)|Време]]''. Критичке и аналитичке текстове објављивао је и у бројним листовима и часописима из [[Србија|Србије]] и других бивших [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенских]] република, као и у публикацијама из [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], [[Русија|Русије]] и [[Европа|више европских земаља]]. Био је уредник недељника ''Време'' и радио као политички коментатор радија [[Слободна Европа]]. Добитник је ''[[награда Југ Гризељ|новинске награде Југ Гризељ]]'', [[1999]]. године. Живи и ради у [[Земун|Земуну]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]].
 
== Биографија ==
Теофил Панчић је рођен [[6. јул]]а [[1965]]. године у Скопљу. Од треће до седме године живео је у [[Пирот|Пироту]]у да би се касније преселио у [[Загреб]]. Од 1999. године радио је као политички коментатор радија Слободна Европа.
 
Објављивао је текстове и колумне у низу часописа међу којима су: ''Наша Борба'', ''[[Република]]'', ''Глобус'', ''[[Дани]]'', ''Сарајевске свеске'', ''[[Дневник холдинг|Дневник]]'', ''Независни'', ''[[Војводина]]'', ''Побједа'', ''[[Рачунарски монитор|Монитор]]'' итд.
У библиотеци ''[[XX20. век|-{XX}- век]]'', објављена је његова прва књига ''Урбани Бушмани — Живот и смрт у српском посткомунизму''. Ова књига је збирка новинских есеја и колумни, чија је заједничка тема распад старог система вредности у српском друштву деведесетих година и рађање новог политичког, културног и економског поретка вредности у сенци ратова, репресије и закаснеле транзиције.
Аутор у овим текстовима настоји да покаже како се архаичне идеје и концепти лажне интелектуалне елите погубно одражавају на стварност српског друштва, које Панчић означава као ''дезоријентисано''.
Ред 30:
Исте године излазе још две Панчићеве књиге, збирка књижевних критика ''На хартијском задатку'' и збирка колумни ''Фамозних 400 километара''. Његова последња књига објављена је 2006. године, под насловом ''Карма Кома'', која садржи текстове објављене током 2006. године у истоименој ауторовој колумни у новосадском листу ''Дневник''.
 
Дана [[24. јул]]а [[2010]]. године око 23 часа на станици на Тргу Бранка Радичевића у [[Земун]]у, у аутобусу број 83 градског саобраћајног предузећа, Панчића су напала два мушкарца. По извештајима, нападачи су металним шипкама ударали Панчића по глави и телу, што је изазвало контузију [[лобања|лобање]] и повреде десне руке. Овај напад су осудиле многобројне јавне личности и организације међу којима су и [[председник Републике Србије|председник Србије]] [[Борис Тадић]], [[Председник владе Војводине]], [[Министарство културе Републике Србије|Министарство културе]], [[Министарство унутрашњих послова Републике Србије|Министар унутрашњих послова]] [[Ивица Дачић]] и удружења новинара.<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/199940/Novinar-Teofil-Pancic-pretucen-metalnom-sipkom-u-autobusu] Вест о нападу на Теофила Панчића објављена у блицу 25. јула 2010. године</ref>
 
== Библиографија ==