Бертран де Бланшфор — разлика између измена

Бертран је као велики мајстор прве ратне акције имао са краљем [[Балдуин III Јерусалимски|Бодуин III од Јерусалима]] ({{јез-фр|Baudouin III de Jérusalem}}) против [[Нур ад Дин|Нура ад-Дина]] ({{јез-тур|Nur ad-Din Zangi}}). Међутим у [[Битка код Банијаса|месту Бањас]] ({{јез-ар|بانياس}} ''{{transl|ar|DIN|Bāniyās}}'') [[1157]]. после пораза краља Бодуина, Бертран де Бланшфорт је заробљен и провео је три године у заробљенишву у [[Алеп]]у одакле је ослобођен када је [[Византијскисписак царевивизантијских царева|визанијски цар]] [[Манојло I Комнин]] потписао примирје са Нуром ад-Дином. Учествовао је у [[крсташ]]кој инвазији на [[Египат]] [[1163]]. која је прошла без успеха и због тога је одбио да суделује у другом нападу [[1168]]. године.

Бертран де Бланшфорт је писао петицију [[Папа|папи]] да му одобри да користи титулу ''„мајстор по божјој вољи“'' што је у Риму врло радо прихваћено и знатно појачало улогу реда. Написао је документ под именом ''Повлачења'' ({{јез-фр|Retraits}}) којим је обликовао ред и успоставио одређену структуру захваљујући којој је сваки витез знао своју улогу у протоколима реда. Такође је ограничио моћ руководства које сада није могло доносити одлуке без подршке и пристанка осталих витезова. Радио је и на јачању преговарачке моћи реда што је након неуспелих напада на Египат резултовало битном улогом темплара у састављању мировног споразума. Његов наследник био је [[Филип де Мији|Филип де Мили]].