Бертран де Бланшфор

Бертран де Бланшфор (франц. Bertrand de Blanchefort) је био шести велики мајстор витезова темплара. На ову функцију је дошао 1156. и на њој остао све до своје смрти 1169, остао је познат као велики реформатор реда.

Бертран де Бланшфор
Armoiries Bertrand de Blanquefort.svg
Грб Бертрана де Бланшфорта
Датум рођења
Датум смрти1169.

МладостУреди

Бертран де Бланшфор је рођен око 1109. мада је тачан датум непознат. Он је био најмлађе дете у породици Годфреја Бланшфора од Гијана. Од младости је био војнички васпитаван. Као велики мајстор стављао је акценат на преговоре и допринео да се створи слика о темпларима као чуварима а не као о окрутним људима.

Војничка каријераУреди

 
Крсташи бацају главе муслимана преко зидина

Бертран је као велики мајстор прве ратне акције имао са краљем Балдуин III од Јерусалима (франц. Baudouin III de Jérusalem) против Нура ад-Дина (тур. Nur ad-Din Zangi). Међутим у месту Бањас (арап. بانياس Bāniyās) 1157. после пораза краља Балдуина, Бертран де Бланшфорт је заробљен и провео је три године у заробљенишву у Алепу одакле је ослобођен када је визанијски цар Манојло I Комнин потписао примирје са Нуром ад-Дином. Учествовао је у крсташкој инвазији на Египат 1163. која је прошла без успеха и због тога је одбио да суделује у другом нападу 1168. године.

РеформеУреди

Бертран де Бланшфорт је писао петицију папи да му одобри да користи титулу „мајстор по божјој вољи“ што је у Риму врло радо прихваћено и знатно појачало улогу реда. Написао је документ под именом Повлачења (франц. Retraits) којим је обликовао ред и успоставио одређену структуру захваљујући којој је сваки витез знао своју улогу у протоколима реда. Такође је ограничио моћ руководства које сада није могло доносити одлуке без подршке и пристанка осталих витезова. Радио је и на јачању преговарачке моћи реда што је након неуспелих напада на Египат резултовало битном улогом темплара у састављању мировног споразума. Његов наследник био је Филип де Мили.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди