Милисав Лутовац

М. В. Лутовац рођен је 7. марта 1901. године (умро 1988.) , у земљорадничкој породици која је обитавала у селу Дапсићу ,наблизо Берана (Иванград).

Биографија

Школовање

Основну школу учио је у месту рођења и Будимљу, док је први разред гимназије окончао 1915. године у Беранама. Услед Првог светског рата ово образовање је могао наставити тек 1919. године у Беранама где је и матурирао 1924. године. Током последњих година студија имао је намештење у Етнографском музеју и Етнолошком семинару, посебним заузимањем Јована Цвијића и Јована Ердељановића . По дипломирању имао је постављење за суплента III Београдске гимна- зије али је додељен на рад Географском заводу Универзитета, где се уса- вршавао годину и по дана, припремајући докторат. Са тезом Привреда, саобраћај, и насеља у Рожају и Бихору положио је докторски испит 29. новембра 1929. године, пред трочланом комисијом (Недељко Кошанин, Павле Вујевић и Боривоје Ж. Милојевић). Врло позитивно оцењена иста теза је, непуну годину дана касније, објављена као св. 8 Посебних издања Географског друштва у Београду. Након двогодишњег рада (1930 – 1931) као суплент II мушке Гимназије у овом граду, М. В. Луто- вац је конкурсом изабран за питомца француске владе ради даљег уса- вршавања у антропогеографији и привредној географији на Париском универзитету. По завршетку ових студија, већ 23. марта 1935. године одбранио је и свој други докторат под насловом La Metohija, Etude de geographie humanie. Докторат на Сорбони положио је са највишом оце- ном (tres honorable) – пред еминентном комисијом (три географа, De Martone, Demangeone и A. Shole као и историчар Н. Ајземан и слависта А Мазон) која се похвално изразила и о још два мања рада ( Рељеф Мето- хије и Утицај Пећке Патријаршије на духовни и политички живот срп- ског народа) која су облигатно морала бити приложена уз тадашње док- торске тезе на споменутом Универзитету.

Каријера

Вративши се у домовину др М. В. Лутовац је био професор II мушкe Гимназије све до 1937. године. Тада је на конкурсу био изабран за ванредног професора новоосноване Економско–комерцијалне високе школе, односно потоњег Економског факултета у Београду. По потреби службе, после Другог светског рата, био је професор у VI мушкој Гим- назији, Гимназији за ратом ометене ученике и Војногеодетском училиш- ту при Војногеографском институту у Београду. У тек основаном Гео- графском институту Српске академије наука позван је на рад у јуну 1948. године, а већ у јануару следеће године изабран је и постављен у звање научног сарадника. За вишег научног сарадника биран је 1950. док је звање научног саветника добио 1959. године. Годину дана раније изабран 3 је и за хонорарног редовног професора на филозофском факултету у Бео- граду. По позиву а овим и указом особите части постављен је 1961. за сталног редовног професора на означеном филозофском факултету где је изводио наставу из антропогеографије и економске географије. Једнов- ремено је био и управник катедре за Етнологију све до стицања пензије 1972. године. Скоро деценију раније, односно 21. децембра 1961. године, биран је и за дописног члана Српске академије наука. Након расписаног конкурса средином априла 1972. године, једногласно је изабран за дирек- тора малочас поменутог Географског института САНУ , а ту је дужност обављао до краја 1978. године У овој најзначајнијој научној установи Србије академик М. В. Лутовац је активно сарађивао у више Одбора, у чему се и огледа његова активност на организацији научног рада у нас. Уз то, он је марљиво радио у Одељењима природно – математичких и друштвених наука САНУ, пошто је у њима била заступљена географија. Истовремено је председа- вао Одбором за топономистику у Међуакадемијском савету а био је и члан Одбора за публиковање Цвијићевих дела. Од оснивања Етнограф- ског одбора САНУ био је члан, а од 1984. године и његов председник. У том одбору је руководио пројектима: Антропогеографске монографије области у Србији и Друштвено–географске особине планина у Србији. Осим тога, по позиву је био члан Одбора за проучавање села, Одбора за изучавање становништва, а од 1983. године био је именован и за члана Одбора за истраживање Косова и Метохије. Од поменуте године стално је био консултован као члан Комисије за урбанизам и просторно уређење територија. Био је и веома ангажован и у раду Етнографског института САНУ, с обзиром да је прво био именован за члана а затим и за председа- вајућег Његовог Научног већа. Истосмислена активност академика М. В. Лутовца се огледала и у традиционалној и вишеструкој сарадњи у готово свим едицијама Српског географског друштва. Приложен уз овај прилог нумерисани редослед библиографских јединица заслужног географа М. В. Лутовца је прва и засад једина његова предметна библиографија. Ово стога што су му све претходно изложене биле утемељене на хронолошкој дистрибуцији јединица у годишњим захватима. Како су распоређене по годинама и ове његове библиографске јединице се, опсегом третмана саопштених географских дисциплина, подоста показују у хронолошком смислу. Отуда им је сачињен списак истовремено предметног и хронолошког карактера, што је био циљ рада у оквиру библиографског сегмента презентираног доприноса библиографији академика Милисава В. Лутовца. Исказане библиографске јединице су и примерено расчлањене тако да омогућавају олакшано сагледавање сваког 4 њиховог елемента, чиме се много добија и у исправном поимању референ- тног одељка научне апаратуре.

== Предметна библиографија академика Др Милисава В. Лутовца ==

Методологија научног рада у географским и сродним дисциплинама

1. Научна и ненаучна схватања и методи, Поводом Осврта Ђука- на Н. Јоксимовића на књигу «Иванградска Котлина». Издање аутора, Граф. пред. «Будућност» (стр. 1 - 31) Зрењанин, Београд 1960. 2. Јован Цвијић – научни истраживач и учитељ научног рада. (Jovan Cvijić – chercheur et maitre du travail scientifique). Цвијићев зборник, У спомен 100 годишњице његовог рођења (стр. 1 - 7), САНУ, Одељ. прир. мат. наука, САНУ, Београд, 1968. 3. Антропогеографска проучавања у оквиру етнолошких моногра- фија. (L’importance et les objectifs de l’anthropogéographie yougoslave modérne). Симпозијум о методологији етнолошких наука, 18-20. децембра 1972., Научни скупови САНУ, књ. II, одељење друштвених наука, 1. (стр. 75-81) Београд 1974. 4. Методологија научног рада у географским и сродним дисципли- нама Цвијић и Ердељановић, Научни односи. Јован Ердељановић – живот и дело, Радови са II симпозијума етнолога СР Србије, Темељи научне тради- ције наше етнологије, (стр. 19 – 22) Народни музеј – Панчево, Панчево 1976. 5. Односи антропогеографије и привредне географије. ( Rapports entre la géographie humaine et la géographie économique), Приступна ака- демска беседа – Глас CCCVII, Одељ. друш. наука,(књ. 20, стр. 363 – 371). САНУ, Београд 1978. 6. Цвијићева заслуга за унапређење друштвених наука (Les mwrites de Cvijic pour le progres des sciences sociales). Хаучно дело Јована Цвијића. Научни скупови у САНУ књ. XI/2 (стр. 25-31) Председништво САНУ. Београд, 1982. 7. Цвијићева антропогеографска концепција (Conception de géographie humaine de Cvijic) Научно дело Јована Цвијића. Научни скупови САНУ, књ. X/2 (стр. 221-224) Председништво САНУ, Београд, 1982. 8. Geogrfija u društvu i u nauci. Zbornik «Idejne i društvene vrednosti geografske nauke» (s. 13-15) Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu. Beograd, 1987. 5 9. Цвијић и Ередељановић, научни односи. Монографија «Југосло- венска социологија села. Посебна издања, књ. 95 (стр. 131-133) Одељење друштвених наука, САНУ, Београд. 1987.

Историјска географија

1. Привредно-географске прилике и саобраћајне везе у доба Првог Устанка Србије. (Les conditions economico-geographiques de la Serbie du Premier Soulevement). Географски лик Србије у доба Првог Устанка, посе- бна издања Српског географског друштва, св. 32, стр. 53-73. Београд 1954. 2. Брњаци (Brnjaci) - Историјски часопис, орган Историјског инсти- тута САН, књ. V, стр. 287-290. Београд 1955. 3. Миграције и колонизације у Југославији у прошлости и садашњос- ти. (Migration et colonization anciennes et contemporaine en Yougoslavie). Гласник Етнографског института САН, књ. VII, (стр. 13-23). Београд 1958. 4. Географски положај и значај неких старих градова и утврђења у Полимљу. (Situation geographique et importance de certains anciens chateaux forts et places fortes dans la region de Polimlje). Гласник Српског геогарафског друштва, св. LIII, бр. 1, 8стр. 117 - 133 + 2 таб. са 3 фот.) Београд 1973

Географија насеља

1. Насељавање Црногораца по Метохоји. Гласник св. XVIII, (стр. 123). Географског друштва, Београд, 1932. 2. Данашње насељавање Метохије. Гласник Географског друштва, св. XX, (стр. 69). Београд, 1934. 3. Звечан, Трепча и Косовска Митровица. (Zvečan, Trepča et Kosovska Mitrovica). Гласник Српског географског друштва, св. XXX, бр. 2, (стр. 87-99). Београд, 1950. 4. Рудник и насеље Бор. (La mine et l’agglomeration de Bor). Гласник Српског географског друштва, св. XXXIII, бр.1, (стр. 45-52). Београд, 1953. 5. The village of Ritopek on the Danube in the suburban zone of Belgrade. Geographia Plonica vol 5, (p. 235 – 265). Institute of Geography, Polish Academy of Sciences. Warszawa, 1965. 6. Утицај миграција на промене имена сеоских насеља. Неколико примера из наше земље. Гласник Српског географског друштва, св. LI, бр. 2, стр. 111 - 116. Београд, 1971. 7. Варош Рожаје. (La ville de Rožaje). Гласник Српског географског друштва, св. LII, бр. 2, (стр. 91 – 112 + 6 таб. са 10 фот.) Београд, 1972. 6 8. Поља, Брсково и Мојковац у долини реке Таре. (Polja, Brskovo et Mojkovac dans la valleе de la Tara). – Гласник Српског географског друш- тва, св. LIII, бр. 2, (стр. 61 – 80 + 2 таб. са 2 фот). Београд, 1973. 9. Иванград (Беране), Постанак и развитак. Земља и људи, св. 23, (стр. 124 – 137). Београд, 1973. 10. Приградска села (Les agglomérations suburbanies). Етнолошки преглед, књ. 13, (стр. 131 – 136). Етнолошко друштво Југославије – Бео- град, Београд, 1975. 11. Жупски Александровац (Župski Aleksandrovac). Гласник Срп- ског географског друштва, св. LVI, бр. 2, (стр. 3 – 129). Београд 1976. 12. Виноградарска насеља Србије. Земља и људи, св. 26, (стр. 43 – 51). Београд, 1976. 13. Плав и Гусиње са околином. Земља и људи, св. 27, (стр. 179 – 190). Београд 1977. 14. Варош Рожаје. Земља и људи, св. 30, (стр. 142 – 151). Бео- град, 1980. 15. Варош Рожаје. Рожајски зборник, год. II, св. 2, (стр. 17 – 41). Међуопштинска културна заједница. Рожаје, 1983. === Географија становништва === 1. Србљаци у Горњем Полимљу. ( Les Srbljaci). Гласник Етнограф- ског музеја у Београду, књ X, (стр. 108-115) Београд 1935. 2. La Metohija Etude de Geographie humaine. Travaux publie par l’institut d’etude slave, t. XIV, (p. 1-100). Paris, 1935. 3. Ибарски Колашин, Антропогеографска испитивања. (Ibarski Kolašin, Le Kolasin d’Ibar, Recherches de geographie humaine). Српски етно- графски зборник, књ LXVII, CAH, (стр. I-VI + 57-188+ XIV таб. са 20 фото. и 2 карте у прилогу). Београд, 1954. 4. Гора и Опоље, Антропогеографска испитивања. ( Gora et Opolje, Recherches de geographie humaine). Српски етнографски зборник, књ. LXIX, (стр. I-IV + 231-339, XVI таб. са 26 фот. и 1 карта у прилогу). CAH, Београд, 1955. 5. Рожаје и Штавица, Антропогеографска испитивања. (Rozaje et Stavica, Recherches de geographie humaine). Српски етнографски зборник, књ LXXV, (стр. 221-419+1 карта на преклоп). CAH, Београд, 1960. 6. Прибој на Лиму, Антропогеографски поглед на развитак насе- ља. (Priboj na Limu, Un coup d’oeil sur l’evolution antropogeographique de l’agglomeration). Зборник радова САН LXVIII, Етнографски институт, књ. 3, (стр. 1-17). Београд, 1960. 7 7. Етнички састав и етнички процеси у Тимочкој Крајини. (Constitution ethnique et processus ethnique dans la Krajna du Timok).Рад Конгреса фолклориста Југославије у Зајечару и Неготину 1958, V, (стр.13-19). Бео- град, 1960. 8. Бихор и Корита, Антропогеографска испитивања. (Bihor et Korita, Etudes de geographie humaine). Српски етнографски зборник, LXXXI, Прво одељење, Насеља и порекло становништва, књ. 40. (стр. VI + 186 + 8 таб. са 29 фот. и 1 карта на преклоп у прилогу). САН, Београд, 1967. 9. Миграциони процеси становништва Југославије. (Processus migratoire de la population en Yougoslavie). Цвијићев зборник у спомен 100 годишњице његовог рођења, САНУ, (стр. 189 – 198). Одељ. прир. мат. наука, Београд, 1968. 10. Дечане, Антропогеографска проучавања (са М. Милојевићем). (Dečane, Recherches de geographie agraire). Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 23, (стр. 71 – 86 + 1 карта у прилогу). Бео- град, 1970. 11. Етничке симбиозе, племенске трансплантације и сплемењавања у неким областима Југославије. (Symbioses ethniques, transplantations et incorporations tribales dans certaines regions de la Yougoslavie). Гласник Етно- графског института САНУ, књ. XVI – XVIII, (стр. 25 – 42). Београд, 1971. 12. Етничке промене у области Старе Рашке ( Processus ethniques dans la région de Stara Raška). Глас САНУ CCCVII, Одељ. друш. наука, књ. 20, САНУ, (стр. 205 – 230 + 1 карта у прилогу). Београд, 1978. 13. Жупа Александровачка. Антропогеографска испитивања. (Župa Aleksandrovačka, Recherches de géographie humaine). Српски етно- графски зборник XCIII, Одељ. друш. наука, САНУ Насеља и порекло ста- новништва, књ. 43, (стр. 1 – 114 + XIII таб. са 24 фот.) Београд, 1980.

Економска географија

1. Беране (Berane). Гласник Географскиг друштва, св. XIII, (стр. 195-204). Београд, 1927. 2. Привреда , саобраћај и насеља у Рожају и Бихору. (Economie, communication et habitats dans les regions de Rozaje et Bihor). Посебна изда- ња Географског друштва, св.8, (стр. IV + 66, 1 карта и 4 фот. у прилогу). Београд, 1930. 3. Сточарство на Сињајевини.( La vie pastorale sur la montagne de Sinjajevina). Прилози за познавање сточарства на нашим високим планина- ма, Посебна издања Географског друштва, св.12, (стр. 37-45). Београд, 1932. 8 4. Сточарство на Ајли ( у садржају L’evagesur la montagne de l’Hajle). Зборник радова III Конгресса словенских географа и етнографа у краљ. Југославији 1930, Припремни одбор III К.С.Г.Е, (стр. 136-139). Бео- град, 1933. 5. Сточарство на североисточним Проклетијама- (La vie pastorale dans les Prokletije nord-orientales). Посебна издања Географског друштва, св. 14, (стр. IV+82, 4 фот. и 1 карта у прилогу). Београд, 1933. 6. Географско распростирање културе кукуруза у Југославији. ( La repartition geographique de la culture de mais en Yougoslavie).- Гласник Гео- графског друштва, св. XXII, (стр. 59-67). Београд 1936. 7. Привредно-географске одлике Катунског крша. (Sur les caracteres economiques de la region de Katunski krs). Гласник Географског друш- тва, св. XXV, (стр. 38-53) Београд, 1939. 8. Маслина у Црногорском приморју. ( L’olivier sur le litoral Montenegrin). Архив за пољопривредне науке и технику, Год II, св.3, Издање Министарства пољопривреде и шумарства ФНР Југославије, (стр. 118- 128). Београд, 1947. 9. Наводњавање у горњем Полимљу. (L’irrigation dans la region du Haut-Lim). Архив за пољопривредне науке и технику, св 4, (стр. 3-22). Бео- град, 1948. 10. Привредна географија Шар-планинске Горе. (Экономическя география Шар-Планинской Горьi, Geographie ecnomique de la “Gora” de la montagne du Char). Гласник Српског Географског друштва, св XXVIII, бр.2 , (стр. 97-111). Београд, 1948. 11. Привредно-географска карактеристика слива Јасенице. ( Les caracteristiques economico – geographiques du bassin de la Jasenica). Посебна издања САН CLXXXV. Географски институт, књ 3, (стр. IV+70, 3 таб, са 7 фот. и 1 карта на преклоп у прилогу). Београд, 1951. 12. Слив Млаве, Привредно-Географска проучавања (Les caracteres geographiques et economiques du bassin de la Mlava). Зборник радова САН XLI, Географски институт, књ. 9, (стр.1-78 + 3 карте ван текста и 2 фот. у прилогу). Београд, 1954. 13. Географске основе за пољопривреду Црне Горе. ( Fondements geographiques de l’economie du Montenegro). V конгрес географа ФНРЈ одржан у НР Црној Гори 1958. године, (стр. 143 - 155). Цетиње, 1959. 14. Неготинска Крајина и Кључ, Привредно-Географска проучава- ња. (Le Krajina de Negotin et le Kljuc). Зборник радова САН LXII, Географ- ски институт, књ, 17, (стр.1-88+2 карте на преклоп). Београд, 1959. 15. Сточарство и сточарски живот на Бељаници, Кучају и Ртњу, Планинама источне Србије. ( Elevage et vie des eleveurs sur Beljanica, Kucaj 9 et Rtanj montagnes de la Serbie orientale). Гласник Етнографског института САНУ, књ. IX-X, (стр. 3-30). Београд, 1961. 16. Долина Лима, Географски завичај и привредно-географске про- мене. ( La vallee du Lim, Importance geograohique et changements economicogeographiques). Гласник Српског географског друштва, св XLI, бр. 1, (стр. 33-44). Београд, 1961. 17. Приградска пољопривреда околине Београда, утицај града на промене у пољопривреди. (Agriculture suburbaine de Beograd). Zbornik radova Geografskog instituta ”Јован Цвијић”, књ. 18, (стр. 155-172). Београд, 1961. 18. Наше планинско сточарство у новим условима, Промене и могућности развитка. (Elevage de montagne dans notre pays, Changements et possibilities du developpement dans les nouvelles conditions). Зборник VI. Конгреса географов ФЛРЈ v ЛР Словенији од 27. IX. Do 5. X. 1961, (s.383- 391). Љубљана, 1962. 19. Пољопривредни значај планинско-брдских крајева и услови за задржавање становништва у њима. (Importance agricole des regions de montagnes et de collines et conditions pour prevеnir l’emigration de leur population). Годишњак (том 3, стр. 47 – 56) Географског друштва СР Црне Горе, Цетиње, 1964. 20. Развитак индустрије и њен утицај на привреду, насеља и демо- графске промене у Иванграду и његовој околини. (Developpement de l’industrie et son influence sur l’economie, l’habitat et les changements demographiques a Ivangrad et aux alentours de cette ville). Глас CCLXV, Одељ. прир. мат. наука, књ. 29, (стр. 1 – 24 + 1 карта на преклоп). Београд, 1966. 21. Uticaj industrije na poljoprivredu i seoska naselja. (The Influence of Industry on Agriculture and Rural Habitat) Zbornik radova prvog jugoslovenskog simpozijuma o agrarnoj geografiji u Mariboru od 3. do 5. decembra 1964, Zbornik posvećen 60-godišnjici Svetozara Ilešiča, (s. 155 – 157). Ljubljana, 1967. 22. Privredni značaj kraških voda u severoistočnim delovima Crne Gore i na Staroraškoj visoravni. (Importance economique des eaux karstiques dans les parties nordorientales du Montenegro et sur le plateau de Stara Raška). Krš Jugoslavije, 6, Komisija za naučno istaživanje krša (s. 347 – 355 + IV tab. sa 6 sl.) JAZU, Zagreb, 1969. 23. Географска условљеност наводњавања у Југославији. (L’irrigation en Yougoslavie en fonction des conditions geographiques). Глас- ник Српског географског друштва, Св. L, бр. 2, (стр. 85 – 99 + 2 таб. са 4 фот.) Београд, 1970. 24. Irrigation, nature de sol et culture des plantes en Yougoslavie. (Referat na Međunarodnom kongresu geografa u Veroni, 1970.) Agricultural typology and land utilisation, (p. 381 – 386). Verona, 1972. 10 25. Лукавица, Лола и Платије, Природне и привредно-сточарске карактеристике. (Lukavica, Lola et Platije, Caracteristiques naturelles et economiques d’elevage). Гласник Српског географског друштва, св. LIV, бр. 2, (стр. 3 – 28 + 4 таб. са 5 фот.) Београд, 1974. 26. Жупско виногорје и виноградарска насеља у њему. (Région viticole de Župa et établissments de viticulters en celle-ci). Зборник радова Гео- графског института Јован Цвијић САНУ, књ. 26, (стр. 1 – 18 + 3 таб. са 6 фот. и 1 карта) Београд, 1975. 27. Бјеласица. Земља и људи, св. 25. (стр. 11 – 22). Београд, 1975. 28. Сточарство и сточарски живот на Пештерско – сјеничкој висоравни. (L'élevage du bétail et la vie pastorale sur la plateau de Pešter et de Sjenica). Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, књ 29, (стр. 157 – 170 + 4 таб. са 5 фот.) Београд ,1977. 29. Проклетије. Земља и људи, св. 28, (стр. 18 – 28). Београд, 1978. 30. Привредни и друштвени значај брдско – планинских и припла- нинских области у Србији. Статистичар, орган статистичког друштва Србије за теоријску и примењену статистику, год. II, бр. 7 – 8, (стр. 41 – 45). Београд, 1980. 31. Rapports entre la geographie humaine et la geographie economique. Bulletin T. LXXI de l'academie Serbe des sciences et des arts, Classe des sciences sociales, no 15, (p. 3 – 7). Beograd, 1980. 32. Проблем депопулације и сточарско-земљорадничка привреда у брдско-планинским областима и крајевима Југославије. Глас, књ. 2, (стр.173 – 182). Одељење друштвених наука САНУ. Београд, 1983. 33. Цмиљевица и Бјеласица, планине у горњем Полимљу и њихов значај у животу људи. Глас, књ. 23, (стр. 227 – 237). Одељење друштвених наука САНУ. Београд, 1983.

Регионална географија

1. Иванградска (Беранска) котлина, Регионално-географска испи- тивања. (Le bassin d’Ivangrad ou de Berane, Recherches de geographie regionale). Посебна издањаСАН CCLXIX, Географски институт, књ. 11, (стр. IIV+1-133). Београд, 1957. 2. Привредногеографске карактеристике Ужичке области. (Caracteristiques economico-geographiques de la region d’uzice). Рад VIII-ог Конгреса Савеза фолклориста југославије у Титовом Ужицу1961, (стр.27- 35). Београд, 1961. 3. Географски и политичко-географски значај покрајине Косова у Србији. (Importance geographique et politico-geographique de la province de 11 Kosovo en Serbie). Глас CCLXXXII, САНУ, Одељ. прир. мат. наука, књ. 34, (стр. 1 – 39 + 2 карте у прилогу). Београд, 1972. 4. Опште географске одлике ђердапског подручја. (Caracteristiques geographiques generales du territoire des Portes de Fer.) Зборник радова Етнографског института САНУ, књ. 6, (стр. 19 -22). Београд, 1973.

Етнологија – духовна култура

1. Неколико сточарских обичаја у подножју Проклетија. (Einige Brauche der viehzuchter am Fusse des Gebrirges Prokletije) Гласник Етно- графског музеја у Београду, књ. V, (стр. 107-112). Београд, 1930. 2. Етничко и политичко јединство Југословена. Књижица југосло- венске колоније у Француској, (стр. 1-16). Париз, 1932. 3. Iz stočarskog života u nekim našim krajevima. Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena, knj. 40, (s. 321 – 328 + 1 tab. sa 2 fot. u prilogu). JAZU, Zagreb ,1962. 4. Обичајно право у области старе Рашке. (Customary Law in the Region of Оld Raška, Le droit coutumier dans la region de Stara Raška). Ана- ли Правног факултета у Београду, XIX, бр. 1 – 3, (стр. 359 – 365). Бео- град, 1972. 5. Породичне задруге на Пештеру у старој Рашкој. (Communaute de famille en Pešter). Гласник Етнографског института САНУ, књ. XIX – XX, (стр. 1 – 10 + 1 таб. са 2 сл.) Београд, 1973. 6. Сточарска кретања у планинама Црногорских Брда и народне регуле при искоришћавању пашњака. (Mouvments saisonniers des éleveurs dans les montagnes da la région de Crnogorska Brda et règles populaires relatives à l'utilisation des pâturages) Одредбе позитивног законодавства и оби- чајног права о сезонским кретањима сточара у Југоисточној Европи кроз векове, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 6. и 7. новембра 1975. у Београду, Посебна издања Балканолошког института, књ. 4, (стр. 23 – 40). Београд, 1976. 7. Племе, сплемењивање, расплемењивање, срођавање и одрођава- ње у Горњем Полимљу и неким другим областима старе Рашке. Научни скупови 7, књ. 3, (стр.269 – 276). Одељење друштвених наука, САНУ, Титоград, 1981. 8. Заједништво људи у планинско-брдским областима Црне Горе и старе Рашке. Гласник, књ. XXXI, (стр. 19 – 25). Етнографски институт САНУ, Београд, 1980

Етнологија – материјална култура

1. Културни споменици у Бихору. Записи, часопис за науку и књи- жевност, Књ. VII, св.1, (стр. 30-33). Цетиње, 1930. 2. Занати у Призрену. (Grafts at Prizren). Зборник Етнографског музеја у Београду 1901-1951, (стр. 58-63). Београд, 1953. 3. Пушкарски занат у Шарпланинског Гори. (Le métier d’armurier dans la region se Sarplaninska Gora). Гласник Етнографског института САН, књ. II-III, (стр. 805-808 + 1 факсимил). Београд, 1954.

Географске трансформације

1. Скадарско језеро. „Земља и Људи”, св.1, (стр. 29-35). Београд 1951. 2. Преображавање насеља и привреде у околини Београда. (Transformation de l’habitat et de l’economie de Beograd et des environs) Зборник радова САНУ LXXV, Етнографски институт, књ. 4, (стр. 149 – 163). Бео- град, 1962. 3. Привредно-географске промене у атарима Ритопека и Гроцке. (Les changements economico-geographique dans les regions de Ritopek et Grocka). Гласник Српског географског друштва, св. XLIII, , бр. 2, (стр. 145 – 161 + 1 таб. са фот.) Београд, 1963. 4. Наше планине и човек. „Земља и људи”, св. 24, (стр. 5 – 15). СГД, Београд, 1974. 5. Razvitak i preobražavanje seoskihnaselja u Jugoslaviji posle drugog svetskog rata. ( Évolution et transformation de l'habitat rural dans la RSF de Yougoslavie après la dexième guerre mondiale). Zbornik X jubilarnog Kongresa geografa Jugoslavije, održanog u Srbiji od 15 – 20. septembra 1976. (s. 74 – 79) SGD, Beograd, 1977. 6. Утицај наших планина на човека и његово друштво. ( Influence de nos montagnes sur l'homme et sa société). Balcanica VIII у част осамдесе- тогодишњице академика Васе Чубриловића, (стр. 659 – 670 + II таб. са 4 сл.) Београд, 1977. 7. Influence de Belgrade sur les changements dans les environsde la ville. Transformation of Rural Areal, Polish Academz of Sciences, (p. 11 – 23). Warszawa, 1978.

Библиографије

1. Мојсије Зечевић – Његошев сарадник. (Mojsije Zečević – collaborateur de Njegoš). Гласник Етнографског музеја на Цетињу, књ. 3, (стр. 97 – 108).Цетиње, 1963. 2. Поводом стогодишњице рођења Јована Цвијића. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 20, (стр. 1-2). Београд, 1965. 3. Значај рада Вука Караџића за нашу географију. (Importance de Vuk Karadžić pour notre geographie). Вуков зборник, Посебна издања САНУ, CD, Одељење литературе и језика, књ. 17, (стр. 191 – 204). Београд, 1966. 4. Игуман Мојсије Зечевић, Живот и рад. Симпозијум о игуману Мојсију Зечевићу и војводи Миљану Вукову, Часопис Токови, бр. 14, (стр. 3 – 18). Иванград, 1977. 5. Моје успомене о Јовану Цвијићу. ( Mes réminicsences de Jovan Cvijić). Гласник Српског географског друштва, св LX, бр. 1, (стр. 9 -14). Београд, 1980.

Краћи записи и написи

1. Јован Цвијић: Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије. Поговор, (стр. 563 – 576). Београд, 1966. 2. Poljoprivreda Jugoslavije, Prirodne osnove za poljoprivredu. Poljoprivredna enciklopedija, knj. 2, (s. 555 – 575). Zagreb, 1970. 3. La vie et la changements actuels dans nos montagne. Résumé – Сим- позијум Етнолошко проучавање савремених промена у народној култури 28 – 30 јануара 1974. године, Посебна издања Етнографског института САНУ, 15, (стр. 5 – 15). Београд, 1974. 4. Предговор. (Préface). Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, књ. 29, (стр. VII – VIII), Београд, 1977. 5. Processus ethniques dans la regions de Stara Raška. Bulletin T. LXXI de l'academie Serbe des sciences et des arts, Classe des sciences sociales, no 15, (p. 21 – 22) Beograd, 1980. 6. Основе просторног плана СР Србије. Научни скупови у САНУ. књ. 20, (стр. 42) Председништво САНУ, Београд, 1980. 7. Јован Цвијић: Балканско полуострво. Поговор, Сабрана дела Јована Цвијића. књ. 2, (стр.527 – 539). Књижевне новине САНУ, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1987. 14