Друга београдска гимназија

(преусмерено са Друга мушка гимназија)

Друга београдска гимназија основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића , 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија[1][2]. Први директор гимназије био је Димитрије Нешић.

Друга београдска гимназија
1 Druga beogradska gimnazija Zeleni venac.jpg
Зграда гимназије на Зеленом венцу
Типдржавна
ЛокацијаКаменичка 2
11000 Београд
Београд
Држава Србија
Веб-сајтfiloloska.edu.rs

Промена именаУреди

 
Ученици и једна ученица са разредним старешином, 1895

Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска.

Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија.

Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније.

Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића.

Име Друга београдска гимназија је враћено 1904. године а после отварања женске гимназије, 1909., школа је добила име Друга мушка гимназија.

Тек 1955. школа је постала мешовита, тј. гимназију су почеле да похађају и ученице, и вратила се на старо име Друга београдска гимназија.

Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра 1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар"

СеобеУреди

 
Зграда гимназије у Македонској
 
Годишњи извештај друге београдске гимназије

Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.

Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада готово потпуно срушена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој. У међувремену, децембра 1938, зграда је имала мањи пожар на тавану.[3]

После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.

Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1960. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.

Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у садашњу зграду на Зеленом венцу.[4]

Промена делатностиУреди

 
Панђелина зграда - Зграда Друге мушке гимназије 1897-1910

Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].

Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].

 
Грб гимназије који се носио на школским „кецељама - око 1968"

Филолошка гимназијаУреди

Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем шпанског, италијанског, кинеског и јапанског[1].

Школа од националног значајаУреди

Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима[2].[5]

Професори и ученици Друге београдске гимназије [6]Уреди

Научници свјетског гласа - ученици Друге београдске гимназијеУреди

Професори - академициУреди

Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били

Ученици — академициУреди

Ученици гимназије који су постали чланови Српске академије наука и уметности и чланови Југословенске академије знаности и уметности:

Остали познати директори и професориУреди

Остали познати ученициУреди

Другу београдску гимназију су похађали и:

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Званичан сајт Филолошке гимназије
  2. 2,0 2,1 „Актуелности”. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2007. Приступљено 22. 5. 2007. 
  3. ^ Време, 29. дец. 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
  4. ^ Извештаји о раду школе, Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар“, Београд, 1963
  5. ^ Званичан сајт Републике Србије
  6. ^ Годишњи извештаји II београдске гимназије
  7. 7,0 7,1 Група аутора, Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
  8. ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима
  9. ^ Виртуална библиотека Математичког факултета: „Коста Стојановић живот и дело“, др Радмило Пешић, приступ 4. април 2013
  10. ^ * Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“, приступ 3. април 2013
  11. ^ [1]