Душан Срезојевић
Душан Срезојевић (Јагодина 12. октобар 1886 — Београд, 15. јануар 1916) је био српски авангардни песник, приповедач и полемичар.
Душан Срезојевић | |
---|---|
Датум рођења | 12. октобар 1886. |
Место рођења | Јагодина, Краљевина Србија |
Датум смрти | 15. јануар 1916.29 год.) ( |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Биографија уреди
Основну школу и гимназију, до мале матуре, завршио је у Јагодини, а више разреде и матуру у Београду. Студирао је српску књижевност, националну историју и француски језик, код Богдана и Павла Поповића, Јована Скерлића, Александра Белића. Дипломирао је 1911. године.
Прву песму објавио је 1908. у Српском књижевном гласнику. Поезију је углавном објављивао у следећим часописима и листовима: Бранково коло (1909-1911), Борба (1910 — 1912), Ново време (1910), Социјалист (1910), Звезда (1912).
Његову песму Унутрашњи дијалог уврстио је Богдан Поповић у Антологију новије српске лирике (1911) [1].
За живота објавио је само једну збирку песама, Златни даси (Крагујевац, 1912).[2]
Душан Срезојевић, неправедно скрајнути песник без гроба, споменика и икакве фотографије, који је са неколико песама (које су представљале поетски међаш и претечу авангарде), досегао врхове српске поезије, много година после смрти, књижевно је васкрсао (нарочито, преко његове „Безимене песме“) благодарећи антологијама и историјама наше књижевности, чији су приређивачи и аутори били Богдан Поповић, Божидар Ковачевић, Васко Попа, Зоран Мишић, Предраг Палавестра, Миодраг Павловић и други.
Посебно треба истаћи да је књига прештампана (са обимном студијом, коментарима и белешкама Драгутина Огњановића) у издању крагујевачке Светлости 1975. године.[3]
Иста је доживела још једно издање, под именом „Златни даси и друге песме“, приређивача Миливоја Ненина и Зорице Хаџић, објављено 2008. године у Београду.
Књижевни клуб „Ђура Јакшић“, из Јагодине, установио је од 1989. године, књижевну награду „Душан Срезојевић“, која се додељује за најбољу књигу песама рефлексивне или метафизичке тематике, објављену на српском језику, у протеклој години. [4][5]
Познати јагодински новинар и књижевник Бајо Џаковић објавио је 1999. године документарну радио – драму, која говори о једном догађају из бурног живота Душана Срезојевића, под називом „Два пуцња у Шареној кафани“. [6]
Референце уреди
- ^ „Antologija novije srpske lirike :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 2019-11-14.
- ^ „Златни даси”. www.digitalna.nb.rs. Приступљено 2019-11-14.
- ^ „Златни даси :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 11. 2019. г. Приступљено 2019-11-14.
- ^ „Knjizevna nagrada “Dusan Srezojevic” urucena Dragoljubu M. Jevremovicu”. Novi Put (на језику: српски). 2014-02-05. Приступљено 2019-11-14.
- ^ Глигоријевић, З. (14. 12. 2022). „„ДУШАН СРЕЗОЈЕВИЋ“ ЂОРЂУ ПЕТКОВИЋУ: Књижевник из Параћина добитник јагодинске награде”. Вечерње новости. Приступљено 1. 1. 2023.
- ^ „“Veliki teatar”: Drama o Srezojevicu pocetkom juna”. Novi Put (на језику: српски). 2013-05-28. Приступљено 2019-11-14.
Литература уреди
Види још уреди
- Авангарда у српској књижевности
Спољашње везе уреди
- Форум Ризница Српска, тема Душан Срезојевић Архивирано на сајту Wayback Machine (26. октобар 2020)
- ^ „Антологија песништва српске авангарде : 1902-1934 : откровења & преиначења :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2019-11-14.[мртва веза]