Јаша Продановић
Јаков Продановић (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) био је српски политичар, публициста и књижевник.[1]
| Јаша Продановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јаков Продановић |
| Датум рођења | 23. април 1867. |
| Место рођења | Чачак, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1. јун 1948. (81 год.) |
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
| Породица | |
| Деца | Бора Продановић |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Југословенска демократска странка Југословенска републиканска странка |
Биографија
уредиРођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом, Василијем Симићем и другим знаменитим личностима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.
Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Југословенске демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.
Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.
Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"[2] (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима. Писао је за „Републику”, коју је полиција више пута забрањивала а и он је оптужен за увреду краља на основу једног текста, али га је суд ослободио у фебруару 1924.[3]
Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.
Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је био адвокат Бора Продановић.
Познатија дела
уреди- Уставни развитак и уставне борбе у Србији
- Вук Караџић и Милош Обреновић
- Наши и страни
- Наша народна књижевност
- Историја политичких странака и струја у Србији
Референце
уреди- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 670—671.
- ^ "Мале новине", Београд 1902. године
- ^ "Политика", 17. феб. 1924, стр. 5
Литература
уреди- Мала енциклопедија „Просвета“. Београд: „Просвета“. 1968.
