Друга београдска гимназија

Друга београдска гимназија, данас Филолошка гимназија, основана је указом Намесништва, а у име малолетног кнеза Милана Обреновића, 11. августа 1870. године под називом Палилулска полугимназија.[1][2] Први директор гимназије био је Димитрије А. Нешић (1826–1872).[3]

Друга београдска гимназија (Филолошка гимназија)
Зграда гимназије на Зеленом венцу
Типдржавна
ЛокацијаКаменичка 2,
11000, Савски венац,
Београд
Држава Србија
Веб-сајтfiloloska.edu.rs

Промена имена

уреди
 
Ученици и једна ученица са разредним старешином, 1895

Актом од 7. новембра 1875. одлучено је да се школа назове Друга нижа гимназија београдска (1875–1887)

Школске 1887/88 отворен је шести разред и решењем од 9. септембра 1887. добила је име Друга београдска гимназија (1887–1898). Године 1889, одржани су први „испити зрелости“ са ученицима који су завршили седми разред. Осми разред је уведен две године касније[4].

Године 1898, припојена су овој школи сва одељења укинуте Реалке (постојао је гимназијски и реални смер) и исте године је поново мењано име у Гимназија Вука Стефановића Караџића (1898–1905).

Име Друга београдска гимназија је враћено 1903 (Указ од 10. априла 1903, ПБр. 4430).

Државна Друга мушка реална гимназија (1930–1944), Друга мушка гимназија (1944–1953)

Друга београдска гимназија (1953–1959), одлуком Народног одбора Београда, почетком школске 1953/54. године, Друга мушка гимназија постала је мешовита школа, што је подразумевало и промену назива школе. Од 28. октобра 1953. године школи је враћено име Друга београдска гимназија. Тачније, мешањем ђака Друге мушке и Прве женске београдске гимназије настале су две гимназије – Друга и Пета београдска гимназија. У даљој реорганизацији, већ 1954/55. школске године, гимназија је установљена као четворогодишња, „виша” гимназија ( од 4. до 8. разреда), а нижа четири разреда су припојена Основној школи Радоје Домановић у Цетињској улици. Као четворогодишња Друга београдска гимназија је почела рад Школске 1956/57. године[4].

Решењем Народног одбора општине Стари град бр 674/1 од 28. децембра 1959. гимназија добија име - Гимназија "Иво Лола Рибар" (1959–1961)

Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар” (1961–1978)

Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар” (1977–1980)

Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар” (1980–1988)

Филолошка гимназија ( 1988 –

Сеобе

уреди
 
Зграда гимназије у Македонској
 
Годишњи извештај друге београдске гимназије

Школа је заједно са именом мењала и локације на којима се налазила.

Палилулска полугимназија је почела са радом 1870. године у старој згради Трговачке академије, власништву породице Јање Ђорђевића, у данашњој Светогорској улици, коју је Министарство просвете узело под закуп. Већ следеће школске године ова школа се пресељава у Скопљанску улицу, у кућу Јована Ђорђевића, да би се убрзо вратила у Светогорску улицу, али сада у зграду Живојина Блазнавца[4].

Од 1897. године налазила се у Булевару краља Александра, а између Влајковићеве и плаца на коме се налази Скупштина, поред Панђелине зграде. Године 1910, пресељена је у веома лепу новоподигнуту зграду у Македонској улици, где је остала до 1941. године. Зграда је тада оштећена за време априлског бомбардовања, а школа пресељена у зграду Реалке у Узун Мирковој. У међувремену, децембра 1938, зграда је имала мањи пожар на тавану.[5]

После Другог светског рата школа је пола године радила у просторијама Прве женске гимназије код Ташмајдана, а затим у Трећој мушкој у Његошевој.

Зграда у Македонској је делимично обновљена и гимназија се вратила у своју кућу септембра 1947. године, али је срушена 1961. године и на њеном месту је подигнут солитер „Политике“. То је поново довело до серије сеоба гимназије.

Једно време се налазила у згради Пете београдске гимназије на Ташмајдану (1961—1964), потом у згради средње електротехничке школе „Никола Тесла“ у улици народног фронта (1964—1965), да би се на крају преселила у зграду Основне школе „Борис Кидрич” у Каменичкој 2, на Зеленом венцу.[6]

Промена делатности

уреди
 
Панђелина зграда - Зграда Друге мушке гимназије 1897-1910

Од 1977. године, постаје средња школа у којој су се образовали кадрови друштвеног усмерења преводилачке и музејско-архивске струке[1].

Осамдесетих година имала је два назива: Школа за образовање кадрова преводилачке струке „Иво Лола Рибар" и Језичка школа „Друга београдска гимназија Иво Лола Рибар" нова су имена[1].

 
Грб гимназије који се носио на школским „кецељама - око 1968"

Филолошка гимназија

уреди

Године 1988. Просветни Савет СР Србије и ГСИЗ усмереног образовања Београда одлучују да оснују Филолошку гимназију. Друга београдска гимназија је одабрана као експериментална школа[1]. Експеримент је требало да траје осам година, међутим, 1991. школа добија назив Филолошка гимназија, када је и број језика са уобичајена четири (енглески, немачки, француски, руски) проширен додавањем класичних језика, шпанског, италијанског, кинеског, норвешког, јапанског[1].

Школа од националног значаја

уреди

Ова школа је, од стране Владе републике Србије, 10. маја 2007. проглашена за школу од посебног националног значаја, поред Математичке, Прве крагујевачке гимназије и Гимназије у Карловцима[2].[7]

Професори и ученици Друге београдске гимназије[8]

уреди

Научници свјетског гласа - професори и ученици Друге београдске гимназије

уреди

Професори - академици

уреди

Четрдесет три наставника Друге београдске гимназије су постали чланови Српске академије наука и уметности или Српског ученог друштва. Међу њима су били

Ученици — академици

уреди

Ученици гимназије који су постали чланови Српске академије наука и уметности и чланови Југословенске академије знаности и уметности:

Директори школе:

уреди
  • Димитрије А. Нешић (1826–1872)
  • Давид Милан Рашић Дариваш (1825–1875)
  • Димитрије С. Јовановић (1850–1919)
  • Стеван Ловчевић (1845–1930)
  • Сретен Ј. Стојаковић (1854–1928)
  • Коста Црногорац (1836–1906)
  • Миливоје Симић
  • Бошко Б. Бошковић (1879–1944)
  • Мирко М. Поповић
  • Момчило Даничић
  • Никола Ј. Петровић
  • Никола С. Половина
  • Илија Маричић
  • Добривоје П. Алимпић (1899–1965)
  • Новица Шћепановић
  • Соломон Калдерон (1894–1968), директор
  • Петрашин М. Никитовић (1909–1974)
  • Софија Ђукић, директорка
  • Садета Буљубашић, директорка
  • Жарко Бабић (1934–2001)[10][11]

Остали познати професори школе

Остали познати ученици

уреди

Другу београдску гимназију су похађали и:

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Званичан сајт Филолошке гимназије
  2. ^ а б „Актуелности”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2007. г. Приступљено 22. 5. 2007. 
  3. ^ Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015. Београд: Филолошка гимназија. стр. 11. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015. Београд: Филолошка гимназија. стр. 9. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  5. ^ Време, 29. дец. 1938, стр. 5 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2019). digitalna.nb.rs
  6. ^ Извештаји о раду школе, Друга београдска гимназија „Иво Лола Рибар“, Београд, 1963
  7. ^ Званичан сајт Републике Србије
  8. ^ Годишњи извештаји II београдске гимназије
  9. ^ а б Група аутора, Сто година Друге београдске гимназије 1870-1970, Одбор за прославу стогодишњице постојање и рада гимназије, Београд, 1970. г.
  10. ^ Виртуална библиотека Математичког факултета: „Коста Стојановић живот и дело“, др Радмило Пешић, приступ 4. април 2013
  11. ^ *Филолошка гимназија Београд: „Знаменити професори и ђаци“ Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јул 2013), приступ 3. април 2013
  12. ^ Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015. Београд: Филолошка гимназија, Београд. стр. 68. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  13. ^ Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015. Београд: Филолошка гимназија Београд. стр. 69. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  14. ^ Јелачић Србуљ, Виолета (2016). Филолошка гимназија: Запис Друге београдске у Филолошкој гимназији: 1870–2015; Други део: Друга београдска гимназија у балканским ратовима и Великом рату. Београд: Филолошка гимназија. стр. 111. ISBN 978-86-919491-0-5. 
  15. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 02. 02. 2020. 
  16. ^ РТС :: Сурдулички мученици проглашени свецима