Отворите главни мени

Димитрије „Мита“ Ракић (Мионица, 15/27. октобар 1846Београд, 5/17. март 1890) је био српски књижевник, преводилац, политичар и економиста, министар финансија.

Димитрије - Мита Ракић
Мита Ракић.jpg
Димитрије Мита Ракић
Биографија
НадимакМита
Датум рођења(1846-10-27)27. октобар 1846.
Место рођењаМионица
 Кнежевина Србија
Датум смрти17. март 1890.(1890-03-17) (43 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Србија
РелигијаПравославац
СупружникАна Ракић
ДецаМилан Ракић
Професијакњижевник
министар финансија

БиографијаУреди

Димитрије Ракић је рођен у Мионици као син Јеврема (1818–1879), среског капетана у Мионици и касније у Шапцу, и Марте Ракић рођене Михаиловић. Основну школу је похађао у Рибници[1] код Мионице и Ваљеву, а гимназијско школовање и студије завршио је на Великој школи у Београду. Студирао је у Минхену, Цириху, Гетингену и Лондону.

У Србију се вратио 1871. године и добио прво радно место у Гимназији у Шапцу. Следеће 1872. године изабран је за редовног члана Српског ученог друштва. Од 1873. радио је као професор у Другој полугимназији у Београду. Био је уредник политичког листа „Време“ (1874. године). У периоду од 1873. до 1879. радио је у Министарству финансија, а од 1881. је био секретар у Министарству спољних послова. Био је 1885. у Привилегованој Народној банци Краљевине Србије владин комесар. Од 1886. био је председник пореске управе, а 1888. је постао начелник статистичког одељења у Министарству народне привреде.[2]

Био је министар финансија у кабинету Николе Христића од 14/26. априла 1888. док није поднео оставку 8/20. октобра 1888. Пензионисан је 1889. године.

Уз писање књижевних дела и економских расправа, преводио је различита дела са више страних језика: руског, француског, енглеског и немачког. Превео је ИгоовеЈаднике“, изашло је 20 свезака превода од 1872. до 1886. године. То је први превод овог романа на српски језик и једини до Другог светског рата. Његово дело је и нацрт Закона о слободи штампе из 1881. године. Одликован је Таковским крстом и другим одликовањима.[2]

Био је ожењен Аном, ћерком Милана Ђ. Милићевића. Њихов син је познати песник Милан Ракић (1876—1938), а ћерка Љубица била је удата за Милана Грола.

Књиге:

  • 1876. Порези - покушај за студију
  • 1877. Један лист из физике социјалне COBISS.SR 78291463
  • 1881. Железничко питање

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Здравко Ранковић: Село Паштрић, ревија „Колубара“, август 2014, додатак, страна VIII
  2. 2,0 2,1 Љиљана Урошевић: Потомци кнеза Раке Тешића, pp. 149-150, у часопису „Гласник“, број 36, Историјски архив Ваљево, 2002. године.COBISS.SR 74951180

Спољашње везеУреди