Теорија вероватноће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 6:
Математички, вероватноћа је дефинисана простором вероватноће названим <math>\Omega</math> (омега), што представља скуп свих могућих исхода једног експеримента вероватноће. Нека је <math>s</math> број могућих исхода, на пример, бацања новчића. Простор вероватноће <math>\Omega</math> овде садржи осам могућих исхода: <math>{(GGG), (GGP), (GPG), (GPP), (PGG), (PGP), (PPG), (PPP)}</math>, где <math>G</math> представља главе а <math>P</math> писма. Један ''исход'' вероватноће је подскуп простора вероватноће <math>\Omega</math>.
== Простор вероватноће ==
О вроватноћама говоримо једино у спрези са концептуалним (не неопходно изведеним) експериментима и прво морамо дефинисати њихове могуће исходе. Рецимо, по здоговору, бацање новчића као резултат даје главу или писмо; без обзира на експерименталне и друге потешкоће, за старост једне особе је узет један тачан број и сваки позитивни број се узима као могућа старост. Бацање двије коцкице резултује у једну од 36 комбинација (1,1), (1,2), ... , (6,6). Један могући исход као што је, на пример, ”сума 4” је сложени исход који се даље може разложити набрајањем: Сума 4 се јавља уколико је исход бацања коцкица (1,3), (2,2), или (3,1). Стога је врло битно правити разлику између елементарних (недељивих) и сложених (дељивих) исхода или догађаја. Сваки елементарни исход се зове тачка узорка, а њихов додатак представља простор узорка.
== Референце ==
| |||