Плотин — разлика између измена

55 бајтова додато ,  пре 5 година
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене)
Плотинова филозофија [[еманација|еманационизма]] говорио о [[Једно]]м (''хен''), као искону [[биће|бића]] из којег истицањем (''еманацијом'') настају [[дух]] (''нус''), [[душа]] (''психе'') и на послетку [[материја|твар]] (''хиле''), која је потпуно одсуство бића, [[небиће]]. Смисао филозофије је повратак човека своме искону, што подразумева пут повратка од мноштва ка [[једност]]и. Врхунац овог пута усхођења је [[екстаза]], мистично иступање из себе којим човек превазилази одељену свест и стапа се са Једним.
 
Плотинови списи су надахњивали поколења [[хеленистичка ера|хеленских]], [[хришћанска филозофија|хришћанских]], [[јеврејска филозофија|јеврејских]] и [[исламска филозофија|исламских]] [[Филозофија|филозоф]]а и [[мистицизам|мистика]].
 
== Живот ==
Плотин је рођен у [[Асјут|Ликополису]] близу Александрије у [[Египат|Египту]] око [[204]]. године.<ref name="Neoplatonist Plotin">[http://www.cid-nova.hr/clanci_opis.asp?id=143&podrucje=Filozofija&grupa1=FIlozofi&grupa2=Plotin Neoplatonist Plotin], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Студирао је филозофију у [[Александрија|Александрији]], посећујући многа предавања, незадовољан што не може наћи правог филозофа. Са двадесет и осам година посетио је [[Амоније Сакас|Амонија Сакаса]], који виде шта Плотин тражи, и након првог предавања Плотин схвати да је то и нашао, и оста код Амонија пуних једанаест лета.<ref name="Neoplatonist Plotin"/>
 
Са својих тридесет и девет година, када је цар [[Гордијан III]] [[243]]. године повео рат против [[Персијско царство|Персија]]наца, Плотин му се придружио како би упознао персијску и [[индијска филозофија|индијску филозофију]].<ref name="Neoplatonist Plotin"/> Међутим, почетком [[244]]. године, Персијанци су [[Фалуџа|Фалуџе]] поразили Римљане, цар Гордијан је убијен. Након склапања мира са [[Шапур I|Шапуром I]], римска војска се повлачи према Риму, где стиже средином 244. године.
 
Са четрдесет година, Плотин стиже у [[Рим]], где оснива своју филозофску школу.<ref name="Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu">[http://hrcak.srce.hr/file/30893 Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Ту стиче многе ученике, попут [[Порфирије Тирски|Порфирија]], [[Амелије|Амелија]], Кастрикуса Фирмуса, Евстохија Александријског, као и неколико римских сенатора који су се окренули филозофији попут Марцелија Оронтија (''Marcellus Orontius'') Савинија (''Sabinillus'') и Рогантијана (''Rogantianus''). Плотин је намеравао да оствари идеју [[Država (Platon)|Платонове Државе]] и подигне идеални филозофски град који би у част свог великог учитеља назвао [[Платонополис]]. Римски цар [[Галијен]] му је чак издао дозволу да на рушевинама једног града у [[Кампанија|Кампањи]] оснује филозофски град, међутим, људи с двора су успели спречити Плотинов подухват, онемогућивши оснивање Платонополиса.<ref name="Филозофски лексикон">Плотин из Ликополиса, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref>