Јакоб Грим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 24:
Са братом [[Вилхелм Грим|Вилхелмом]] издавао немачке народне бајке, и тиме обратио пажњу научника не само народне умотворине него и на народни говор (дијалекте), док се дотад проучавао само књижевни језик; у проучавање језика увео историјско-упоредни метод. Најзначајније дело му је Немачка граматика у 4 свеске; у другом издању I свеске ([[1822]]) дао је објашњење закона о промени гласова, познат као Гримов закон. Значајна су и дела: Историја немачког језика ([[1848]]), Немачка митологија ([[1835]]), Немачке правне старине ([[1828]]) и др. Са братом почео је [[1852]]. издавати Речник немачког језика, чије је издавање настављено и после његове смрти. Био је пријатељ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]]; немачкој публици приказивао је Вукове збирке, преводио [[списак српских народних песама|српске народне песме]], а превео је и Вукову Српску граматику.
Брођанин [[Игњат Алојзије Брлић]] у "Писмима своме сину Андрији Торквату" (књига 1., 1942) у писму од 13.1.1844. између осталог пише: "Вук је одпратио Обреновића у нимачке земље. Грим је велики мудрац који се је подпуно у пол Нимачке нашки научио, он је при великој њекој књижници библиотекар.". У писму 150. из 1851.г. (књига 2., 1942) пише: "Јаков је Грим - како се из предговора к првом издању моје словнице види - мој учитељ био у нашком језику, од куд би дакле сада ја његов постао?! - еле му хвала на поздрави, и одпоздрави га од мене. Хвала вам обојици на спомени и честитки св. Алојзије."
== Види још ==
| |||