|
[[FileДатотека:Foreigner and Wrestler at Yokohama 1861.jpg|thumb|Слика из 1861. године која приказује буквални принцип „Џои“ покрета]]
'''''Сонно џои''''' ([[Јапански језик|.Јап. ]] 尊皇攘夷 “Sonnō jōi“) (у преводу „Поштовати цара, истерати варваре“ била је политичка идеја и [[слоган]] у [[Јапан]]у у периоду од [[1850.]]. до краја [[1860]]. године са циљем да смени [[Токугава шогунат]] и сруши њену феудалну владавину постављајући цара на власт.
== Порекло ==
=== Етимологија ===
[[FileДатотека:SonnoJoi.png|thumb|upright|left|"Сонно џои": "Поштујмо цара, истерајмо варваре!".]]
Током [[Период зараћених држава]] у Кини, канцелар [[Гуан Жонг]] пласирао је политички слоган познат као ''Zunwang Rangyi'' (尊王攘夷; у преводу: "Поштујмо краља, истерајмо варваре"), као референцу на краљеве [[Династија Џоу|династије Џоу]].<ref name=po5-65>{{cite book | last=Poo | first=Mu-chou | title=Enemies of Civilization | year=2005 | publisher=State University of New York Press | location=Albany | isbn=0-7914-6364-8 | pagepages=65}}</ref> Након што је то чуо и прихватио, Војвода Хуан од Кија ујединио је кинеске феудалне владаре да се супроставе претњама варвара из [[Кина|Кине]]. <ref>{{cite book | last=Tillman | first=Hoyt Cleveland | title=Utilitarian Confucianism: Ch'en Liang's Challenge to Chu Hsi | year=1982 | publisher=Harvard University Press | location=Cambridge | isbn=0-674-93176-9 | pagepages=64}}</ref> Због тога је и сам Конфучије хвалио Гуан Жонга због неговања и чувања кинеске цивилизације током промена у физичком стилу изгледа и моди која је била под утицајем такозваних варвара.<ref name=po5-65/> Путем „Анала“ од Конфучија, превод овог израза дошао је у Јапан као Сонно џои а одатле, добио је свој други смисао, поготову у периоду касног Едо периода.<ref>{{cite book | last=Holcombe | first=Charles | title=A History of East Asia: From the Origins of Civilization to the Twenty-first Century | year=2010 | publisher=Cambridge University Press | location=Cambridge | isbn=978-0-521-73164-5 | pagepages=216}}</ref>
=== Филозофија ===
У [[Јапан]]у, порекло ове филозофије може се наћи у радовима студената [[Конфучијанизам|Конфучијанизма]], [[17. век]]а, [[Јамазаки Ансаи]]ја и [[Јамага Соко]]а који су писали текстове о пореклу јапанске царске династије наглашавајући њихову надмоћ над осталим владајућим династијама других нација у свету. Ове идеје су допуњене и прослеђене од „Кокугаку“ учењака Мотоори Норинаге који је указивао на апсолутну лојалност цара наспрам лојалности дате владајућом кућом Шогуната.
Учењак из округа Мито [[Аизава Сеишисаи]] увео је термин ''Сонно џои'' у модеран јапански језик путем свог рада „Шинрон“ 1825. године, где је „сонно“ сматран израженим поштовањем Токугава бакуфуа према цару а „џои“ отпор према хришћанству.
== Утицај ==
[[FileДатотека:Mito rebellion samurai under Sonno Joi banner.jpg|thumb|Део гравуре од Утагаве Кунитеруа који показује самураја испод „Сонно џои“ банера током Мито побуне 1864. године.]]
Са повећањем брода страних бродова која се касног 18. и 19. века све чешће појављују у јапанским водама, политика изолације, [[сакоку]], све више долази у питање. Део филозофије „џои“ све више се, под утицајем принудног споразума у Канагави, односи на странце који се све више појављују у Землји након што је адмирал Пери успео да отвори земљу за међународну трговину 1854. године. Пери је са својим „црним бродовима“, бојном морнарицом дошао под претњом уништења престонице Едо уколико се луке земље не отворе па је влада шогуната увидећи имфериорност американаца морала прихватити све услове дошљака. Тим поступком јапанци су видели шогунат као слабиће на власти што је довело до наглог бујања покрета „Сонн џои“ који су сматрали да би тренутно владајуће тело било боље заменити неким јачим , не превасходно царем, али телом који ће имати снаге да протера странце и поштује цара као главе врховне династију Јапана.
Ова филозофија је преласла у борбени поклич побуњеничких провинција попут области [[Чошу (феудална област)|Чошу]] и [[Сацума (феудална област)|Сацума]]. Царски двор у [[Кјото|Кјоту]] гајио је симпатије овог покрета па је цар Комеи, прекидајући дугогодишњу традицију у царевању, почео активно да учествује у послове своје државе. Како су се прилике указивале тако је све више јачао против шогуна да би касније коначно успео да смени шогунатску владавину, правећи од своје државе модерну царевину. Наређење „џои (истерајмо варваре) кулминирало је у марту 1863. године нападима на странце. Најпознатији напад одиграо се на енглеског трговца Чарлса Ленокса Ричардсона за чију смрт (за коју се говори да је проузрокована непоштовањем према даијоу) је бакуфу морао да плати 100.000 фунти као одштету.<ref>{{harvnb|Jansen, ||pp. =314-5.}}</ref> Самураји без господара (''[[ронин]]и'') допринели су хаосу убијајући насумично разне владине службенике и странце са запада што је условило Шогунат да оформи разне полицијске јединице попут [[Шинсенгуми]]ја и [[Мимаваригуми]]ја.
Западне снаге су на овакве акције реаговали семострацијом силе, бомбардовајући престоницу [[Сацума (феудална област)|области Сацума]], [[Кагошима|Кагошиму]]. Увидећи јачину модерне технологије и ватреног оружја шогунат губи још више репутације терајући и друге округе да се окрену против ње што ће касније довести и до меиџи обнове и смене феудалне владавине.
Овај слоган се никад није била званична политика ни владе ни побуњеника будући да су побуњенички ханови тесно сарађивали са Западом. Шогунат је на крају изгубио своју владавину због недевољно опремљене војске модерним наоружањем. Сацума као побуњеничка област уз помоћ својих трговинских веза, снабдела је побуњенике артиљериом, бојним бродовима и ватреним наоружањем док је Бакуфу, који је био повезан са француском владом недовољно брзо модернизовао своју војску што је резултурало њеним поразом у [[Бошин рат]]у.
== Завештање ==
Након што је цар поново дошао на власт, слоган „сонно џои“ замењен је слоганом „Фукоку кјохеи“ ([[јапански језик|Јап.]] 富国強兵), у преводу "богата земља, јака војска" (Обогатити нацију, јачати војску), нешто што ће бити главни слоган [[Меиџи период]]а и сама окосница акција током [[Други светски рат|Другог светског рата]].
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Akamatsu, Paul. (1972). ''Meiji 1868: Revolution and Counter-Revolution in Japan'' (Miriam Kochan, translator). New York: Harper & Row.
* [[William G. Beasley|Beasley, William G.]] (1972). ''The Meiji Restoration.'' Stanford: Stanford University Press.
* [[Albert M. Craig|Craig, Albert M.]] (1961). ''Chōshū in the Meiji Restoration.'' Cambridge: Harvard University Press.
* [[Marius Jansen|Jansen, Marius B.]] and Gilbert Rozman, eds. (1986). ''Japan in Transition: from Tokugawa to Meiji.'' Princeton: [[Princeton University Press]]. ISBN 9780691054599978-0-691-05459-9; [http://www.worldcat.org/title/japan-in-transition-from-tokugawa-to-meiji/oclc/12311985&referer=brief_results OCLC 12311985]
* Jansen, Marius B. (2000). ''The Making of Modern Japan.'' Cambridge: [[Harvard University Press]]. ISBN 9780674003347978-0-674-00334-7; [http://www.worldcat.org/title/making-of-modern-japan/oclc/44090600&referer=brief_results OCLC 44090600]
* Shiba, Ryotaro. (1998). ''The Last Shogun: The Life of Tokugawa Yoshinobu''. Tokyo: Kodansha. {{page|year=|id=ISBN 1-56836-246-3|pages=}}
[[Категорија:Историја Јапана]]
| 