Соно џои — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м овде се говори о Шогунату Тогукава, а не о било ком шогунату; дајмјо према правилима транскрипције
Ред 14:
== Утицај ==
[[Датотека:Mito rebellion samurai under Sonno Joi banner.jpg|мини|270п|Део гравуре Утагаве Кунитеруа који приказује самураја испод ''соно џои'' банера током [[Мито побуна|Мито побуне]] из [[1864]]. године]]
Са повећањем броја страних бродова који се касног [[18. век|18.]] и [[19. век]]а све чешће појављују у јапанским водама, политика изолације — ''[[сакоку]]'' — све више долази у питање. Део филозофије ''џои'' све више се — под утицајем принудног [[Споразум из Канагаве|споразума у Канагави]] — односи на странце који се много чешће појављују у земљи након што је адмирал [[Метју Пери (адмирал)|Пери]] успео да отвори земљу за међународну трговину, [[1854]]. године. Пери је са својим „црним бродовима”, бојном морнарицом, дошао под претњом уништења престонице Едо уколико се луке земље не отворе, па је влада шогунатаШогуната — увидећи надмоћ Американаца — морала да прихвати све услове дошљака. Тим поступком Јапанци су шогунатШогунат почели гледати као слабиће на власти, што је довело до наглог бујања покрета ''соно џои'' чији су припадници сматрали да би тренутно владајуће тело било боље заменити неким јачим; не превасходно царем, али телом које ће имати снаге да протера странце и поштује цара као главу врховне династије Јапана. Ова филозофија је прерасла у борбени поклич побуњеничких провинција попут области [[Чошу (феудална област)|Чошу]] и [[Сацума (феудална област)|Сацума]]. Царски двор у [[Кјото|Кјоту]] гајио је симпатије овог покрета, па је [[цар Комеи]], прекидајући дугогодишњу традицију у царевању, почео активно да учествује у пословима своје државе. Како су се прилике указивале, тако је све више јачао против [[шогун]]а, да би се касније коначно успела да смени шогунатска владавина, што је тако од државе начинило модерну царевину. Наређење ''џои'' кулминирало је у марту [[1863]]. године нападима на странце. Најпознатији напад одиграо се на енглеског трговца [[Чарлс Ленокс Ричардсон|Чарлса Ленокса Ричардсона]], за чију смрт (за коју се наводи да је проузрокована непоштовањем према ''[[даимјодајмјо]]у'') је ''[[бакуфу]]'' морао да плати 100.000 [[Фунта стерлинг|фунти]] као одштету.<ref>{{harvnb|Jansen|2000|pp=314—315.}}</ref> ''[[Самурај]]и'' без господара (''[[ронин]]и'') допринели су хаосу насумично убијајући разне владине службенике и странце са Запада што је условило да шогунатШогунат оформи разне полицијске јединице попут ''[[Шинсенгуми]]ја'' и ''[[Мимаваригуми]]ја''.
 
Западне снаге су на овакве акције реаговале демонстрацијом силе, бомбардујући престоницу [[Сацума (феудална област)|области Сацума]], [[Кагошима|Кагошиму]]. Увидећи јачину модерне технологије и ватреног оружја, шогунатШогунат губи још више репутације терајући и друге округе да се окрену против идеологије, што ће касније довести и до ''[[Меиџи обнова|Меиџи обнове]]'' и смене феудалне владавине.
 
Овај слоган никад није била званична политика нити владе нити побуњеника, будући да су побуњенички ханови тесно сарађивали са Западом. Шогунат је на крају изгубио своју владавину због недевољне опремљености војске модерним наоружањем. Сацума као побуњеничка област, уз помоћ својих трговинских веза, снабдела је побуњенике артиљеријом, бојним бродовима и ватреним наоружањем, док је бакуфу — који је био повезан са француском владом — недовољно брзо модернизовао своју војску, што је резултовало поразом у [[Бошин рат]]у.