Сацума (феудална област) — разлика између измена

Године 1609, шимазу клан је затражио дозволу од шогуната да изврши инвазију на краљевство Рјукју која се налазила на југу. Након кратког напада где становници [[Рјукју]]а нису пружили превише отпора Сацума хан је присвојио неколико њених острва дајући јој ентитет вазалне државе. До краја Едо периода Сацума намеће своју политику и контролише у трговинским пословима. С обзиром на политику затварања граница, сакоку, Сацума је захваљујући [[Рјукју]] уживао у трговини кинеским добарима и информација о остатку света. Степен економске користи која је имала област Сацума и степен потлачености који је осећао Рјукју су теме многих дебата међу историчарима али једно је сигурно. Политички престиж и репутацију који је Сацума хан стекао путем овог односа се не доводи у питање. [[Шимазу клан]] је настављао да одржи ту њихову јединствену предност да има целу једну државу под својом контролом као вазалну државу доприносећи им на разне начине и учвршћујући позитивну репутацију на двору која им је обезбедила дугу владавину области.

У међувремену фокус Јапанске политике се пребацује на [[Кјото]] где почиње право политичко превирање. Шогунат задужује области Сацума и [[Аизу]] да чувају империјалну палату против снага [[Sonno joi (слоган)|Сонно џои]] покрета резултирајући сукобомкоји ће се каснијеу историји називати Кинамон инцидент или инцидемтом код империјалне капије 1864. године. Након те борбе, Шогунат је уз помоћ вођства Саиго Такаморија одлучио да казни округ [[Чошу (феудална област)|Чошу]] за околности коги су довели до првог Чошу похода, али је Саиго одлучио да избегне војну интервенцију дозволивши да се ситуација изглади тако што ће дозволити [[сепуку]] троје најважнијих људи одговорних за сукоб.

Када је Шогунат решио да коначно порази округ [[Чошу (феудална област)|Чошу]] у „Другом Чошу походу“ , следеће године, [[Саиго Такамори]] и [[Окубо Тошимичи]] решавају да промене стране. Чошу и Сацума се уједињују, ствара се [[Сатчо алијанса]] а као посредник и сведок наћи ће се [[Сакамото Рјома]], неутрални [[самурај]] из [[Тоса (феудална област)|округа Тосе]].

Упркос труду новог Шогуна да направи реформише владу не успева да контролише све више растући покрет ра рестаурацију царске владавине. Чак и када је напустио позицију владајућег тела у Јапану борбе су се још увек наставиле све до [[Битка у Тоба-Фушими|битке у Тоба-Фушими]] 1868. године када је Шогун, поражен побегао у Едо. Тада је [[Саиго Такамори]] одвео своје јединице у Едо где је осигурана мирна предаја власти цару ([[Теншоин]]). Бошин рат је трајао све док последње јединице Шогуната нису поражене 1869. године.

# [[Шимазу Мицухиса]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津光久) 1638–1687

# [[Шимазу Цунатака]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津綱貴) 1687–1704

# [[Шимазу Јошитака]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津吉貴) 1704–1721

# [[Шимазу Цугутојо]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津継豊) 1721–1746

# [[Шимазу Муненобу]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津宗信) 1746–1749

# [[Шимазу Шигетоши]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津重年) 1749–1755

# [[Шимазу Шигехиде]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津重豪) 1755–1787

# [[Шимазу Наринобу]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津斉宣) 1787–1809

# [[Шимазу Нариоки]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津斉興) 1809–1851

# [[Шимазу Нариакира]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津斉彬) 1851–1858

# [[Шимазу Тадајоши]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津忠義) 1858–1871