Хришћанство у Либану — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
сређивање
Ред 5:
Арапска најезда је учврстила либанске хришћане, који су убрзо прешли на употребу арапског језика. [[Крсташки ратови]] су изазвали одушевљење у редовима маронита, и допринијели њиховом зближавању са римокатолицима и са Француском државом (у вријеме [[Јерусалимско краљевство|Јерусалимског краљевства]]). Двадесети вијек је обиљежен жестоким сукобима између хришћанских и муслиманских заједница у Либану.
 
Осим маронита, у Либану живе сљедеће хришћанске заједнице:  [[Јермени|јерменска]] (исповиједају [[Јерменска апостолска црква|монофизитизам]]), римокатоличка и протестантска (евангелисти).<ref>[http://miasin.ru/news/com/item1431.html Армяне Ливана.]</ref>
 
Либански политички систем је заснован је на подјели власти међу разним националним и вјерским заједницама. Скупштину чине 64 четири посланика муслимана и исто толико хришћана. Године 1934. хришћани и муслимани су потписали Национално поглавље према којем се предсједник Либана бира из редова хришћана, [[сунити|сунитским]] муслиманима припада мјесто премијера, а муслиманима [[шиити]]ма столица предсједника либанске скупштине. Главног министра у влади именује грчка православна заједница. Једно до два министарска мјеста припадају Јерменима.