Хришћанство у Либану — разлика између измена

Арапска најезда је учврстила либанске хришћане, који су убрзо прешли на употребу арапског језика. [[Крсташки ратови]] су изазвали одушевљење у редовима маронита, и допринијели њиховом зближавању са римокатолицима и са Француском државом (у вријеме [[Јерусалимско краљевство|Јерусалимског краљевства]]). Двадесети вијек је обиљежен жестоким сукобима између хришћанских и муслиманских заједница у Либану.

 

 

Либански политички систем је заснован је на подјели власти међу разним националним и вјерским заједницама. Скупштину чине 64 четири посланика муслимана и исто толико хришћана. Године 1934. хришћани и муслимани су потписали Национално поглавље према којем се предсједник Либана бира из редова хришћана, [[сунити|сунитским]] муслиманима припада мјесто премијера, а муслиманима [[шиити]]ма столица предсједника либанске скупштине. Главног министра у влади именује грчка православна заједница. Једно до два министарска мјеста припадају Јерменима.