Буква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Разне допуне података |
|||
Ред 22:
''-{Fagus mexicana}-''<br />
''-{[[Мезијска буква|Fagus moesiaca]]}-''<br />
''-{[[источна буква|Fagus orientalis]]}-''<br />
''-{[[Европска буква|Fagus sylvatica]]}-''<br />
| zivotna_forma = P (фанерофита)
}}
'''Буква''' ({{јез-лат|Fagus}}) је род [[Листопадна биљка|листопадног]] [[дрво|дрвећа]] који садржи око десет врста високог, листопадног дрвећа.
На основу бројних таксономских проучавања, вршених током 19. и 20. века од стране бројних домаћих и страних стручњака и научника, установљено је да на територији Србије доминира посебна врста, '''балканска''' односно '''[[мезијска буква]]''' (''Fagus moesiaca'' (Domin, Maly) Czecz.). Поред ње јављају се, али са мањом заступљеношћу, [[европска буква]] (''Fagus sylvatica'' L.) и [[источна буква]] (''Fagus orientalis'' Lipsky).<ref name=BukvuSrbija>{{cite book|title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.)|year=2005|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|isbn=86-906937-0-X}}</ref>
==Изглед==▼
▲==Изглед==
Нарасте до 35 -{m}-. Дебљина дебла може бити и преко 1 -{[[метар|m]]}- прсног промера. Круна је широко заобљена.
[[Кора]] стабла је светлосива (сребрнаста), танка и глатка. [[Пупољак|Пупољци]] су 2 -{[[центиметар|cm]]}- дуги, вретенасти, отклоњени од избојка под углом од 45°. Срчика избојка је троугласта. [[Лист]]ови су елиптични, дуги 8 -{cm}-. Руб [[лист]]а је таласаст и фино трепавичасто длакав. Лист је у младости богат [[Витамин Ц|витамином Ц]]. [[Цвет]]ови су једнополни у ресастим, главичастим [[цваст]]има. Мушки су у округлим ресама на дугој стапки, женски по два цвета у купули, која је обрасла кончастим љускама. [[Купула]] настаје разрастањем дршке цвасти.
За време цветања купула је мека, после отврдне и постане дрвенаста, а стипуле се претворе у дуге бодљике или љуске. Цвета после листања, у [[април]]у или [[мај]]у.
Мушки и женски цветови су на овогодишњим изданцима. У купули су два [[плод]]а, који се зову [[буквица|буквице]], смеђи су, троугласти, јестиви у нужди. Дозревају у [[септембар|септембру]] или почетком октобра, а опадају после првих [[мраз]]ева у октобру или почетком новембра. У једном килограму има 3.600 до 6.800 буквица. Клијавост је краткотрајна, око 6 [[месец]]и, а износи просечно око 35%. Зрела купула пуца на 4 дела. Буквица има два месната, лепезаста [[Котиледони|котиледона]]. Први листови су наспрамни. Опрашивање [[ветар|ветром]]. Пуним уродом рађа сваке 7. до 12. године. Почиње да плодоноси у старости од 40 до 50 година.<ref>{{Citation
| last = Вукићевић
Линија 45 ⟶ 48:
|pages=259-261
}}</ref>
==Еколошка својства==▼
Букове шуме долазе на свим матичним [[супстрат]]има (базофилни, неутрофилни, ацидофилни).
[[Поник]] је осетљивији на [[мраз]] и сунцожар.▼
[[Кора]] је танка, па је осетљива на нагло осветљење.▼
Добро се закорењује, [[корен]] се одлично прилагођава условима тла, отпорна је на ветрове. Тражи свеже тло. Ретко расте у низијама, а успева све до висине од 2000 метара.▼
<gallery>▼
Слика:Fagus sylvatica textura del tronco.jpg|<small>Препознатљива глатка кора дебла</small>▼
Слика:Fagus-orientalis.JPG|<small>[[Лист]]ови источне букве (''-{Fagus orientalis}-'')</small>▼
Слика:Beech flowers.jpg|<small>[[Цвет]]ови врсте ''-{Fagus sylvatica}-''</small>▼
Слика:Listici sa plodovima.jpg|<small>Листови букве нападнути [[гала]]ма двокрилаца из фамилије -{Cecidomyiidae}-</small>▼
</gallery>▼
== Употреба ==
[[Датотека:0 Fagus sylvatica.JPG|250px|мини|десно|Европска буква (F''agus sylvatica'') у јесен]]
[[Датотека:Природни споменик Европска буква на Калемегдану 15.JPG|250px|мини|десно|Споменик природе '''[[Европска буква]] на Калемегдану''']]
Буква је пре свега дрво које се користи у [[Грађевинарство|грађевинарству]] и за израду [[намештај]]а; затим и као [[огрев]]но дрво.
Плод букве, буквица или буков [[жир]], је квалитетна храна за узгој [[свиња]]. Квалитетнија je од [[храст]]овог жира, јер садржи више [[масти]] а мање горких састојака, али je мање квалитетна од зрневља житарица. Као и жиром и буквицама се стока може хранити у шуми, или се оне могу сушити и на тај начин чувати за зиму или пролеће.<ref name=seoskiposlovi>{{cite web|title=Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja|url=http://seoskiposlovi.com/2013/04/01/najbolja-hrana-za-uzgoj-i-tov-svinja/|work=http://seoskiposlovi.com/|accessdate=24. 1. 2016}}</ref>
Буква заузима значајно место међу поборницима употребе самониклог јестивог биља у људској исхрани. Лист се може јести (кад је млад) у несташици друге хране, или као укусна и здрава салата. Буквице није добро јести сирове у већој количини, јер садрже алкалоид [[фагин]]. Печењем на температури већој од 100 °C, фагин се распада, па се печени плодови могу јести у неограниченој количини, попут плодова [[Питоми кестен|питомог кестена]]. Плод се такође може користити и као замена за кафу, или млевен, као додатак [[хлеб]]ном брашну. Из плода се може цедити јестиво [[Јестиво уље|уље]], које је добро и у техници. Уље не садржи фагин, а од килограма плода добија се око пола килограма уља.<ref>{{Citation
| last = Grlić
| first = Ljubiša
Линија 65 ⟶ 79:
| year = 1986
|pages=80-81
}}</ref> У припреми хране дрво букве заузима посебно место, јер се сматра да је најбоље гориво за димљење [[месо|меса]] и [[рибе]].
<small>''Детаљније о употреби букве на странама о '''[[
<gallery>
Buchenscheibe CIMG2805.JPG|<small>Пресек дебла</small>
Fagus sylvatica leaves bottom.jpg|<small>Младо лишће</small>
FagusSylvNuts.jpg|<small>Отворене купуле са буквицама</small>
▲</gallery>
▲==Еколошка својства==
▲Букове шуме долазе на свим матичним [[супстрат]]има (базофилни, неутрофилни, ацидофилни). Подноси засену најбоље од листопадног дрвећа.
▲[[Поник]] је осетљивији на [[мраз]] и сунцожар.
▲[[Кора]] је танка, па је осетљива на нагло осветљење.
▲Добро се закорењује, [[корен]] се одлично прилагођава условима тла, отпорна је на ветрове. Тражи свеже тло. Ретко расте у низијама, а успева све до висине од 2000 метара.
▲<gallery>
▲Слика:Fagus sylvatica textura del tronco.jpg|<small>Препознатљива глатка кора дебла</small>
▲Слика:Fagus-orientalis.JPG|<small>[[Лист]]ови источне букве (''-{Fagus orientalis}-'')</small>
▲Слика:Beech flowers.jpg|<small>[[Цвет]]ови врсте ''-{Fagus sylvatica}-''</small>
▲Слика:Listici sa plodovima.jpg|<small>Листови букве нападнути [[гала]]ма двокрилаца из фамилије -{Cecidomyiidae}-</small>
</gallery>
Ред 92:
== Види још ==
* [[Жир]]
* [[Дрво]]
* [[Шума]]
* [[Листопадне шуме]]
== Литература ==
* {{cite book|title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.)|year=2005|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|isbn=86-906937-0-X}}
* {{Citation
| last = Вукићевић
| first = Емилија
| title = Декоративна дендрологија
| publisher = Привредно финансијски водич
| place = Београд
| volume =
| edition = 2.
| year = 1982
|pages=259-261
}}
* {{Citation
| last = Grlić
| first = Ljubiša
| title = Enciklopedija samoniklog jestivog bilja
| publisher = August Cesarec
| place = Zagreb
| volume =
| edition =
| year = 1986
|pages=80-81
}}
== Спољашње везе ==
Линија 99 ⟶ 126:
* [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=2&taxon_id=112623 Flora of China - ''Fagus'']
* [http://www.efloras.org/florataxon.aspx?flora_id=1&taxon_id=112623 Flora of North America - ''Fagus'']
* {{cite web|title=Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja|url=http://seoskiposlovi.com/2013/04/01/najbolja-hrana-za-uzgoj-i-tov-svinja/|accessdate=24. 1. 2016}}
[[Категорија:Дрвеће]]
| |||