Манастир Велуће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 84.80.221.30 (разговор) на последњу измену корисника MilicevicBot |
сређивање |
||
Ред 1:
{{Споменик културе
|Име=Манастир Велуће
|Слика=Miniature of the Monastery Veluće.JPG
|Опис слике=Минијатура манастира у парку код Деспотовца
|Место=[[Велуће]]
|Општина=[[Општина Трстеник|Трстеник]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[Манастир]]
|Време=[[1377]]/[[1378]].
|Тип=[[Споменик културе]] од великог значаја
|Степен=
|Власник=
|Установа=Завод за заштиту споменика културе
|Седиште=[[Краљево]] |Позивни=
|Пошта=
Ред 22:
|Остава=
}}
'''Манастир Велуће''' се налази код [[
Манастир Велуће се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=467|Име=Манастир Велуће|Чланак=Велуће, манастир}}</ref>.
Подизање Велуће се смешта, на основу сличности са [[црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|црквом Лазарицом]], у [[1377]]/[[1378]]<ref name="СК" />, а ктиторка је унутрашњост манастирске цркве, посвећене [[Ваведење|Богородичином Ваведењу]], украсила фрескама,''које се стилски потпуно разликују од [[Сликарство Моравске школе|савременог моравског сликарства]]''<ref name="СК" />. Током владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] ([[18]]—[[18]], [[1858]]—[[1860]]) изведена је обнова горњег дела цркве, који је том приликом осликан са спољне стране. Радови на заштити архитектуре и живописа су обављене [[1973]]. године, док су [[2006]]. године изведена [[теренско истраживање у археологији|археолошка истраживања]] и санација крова.
Игуманија манастира током 34 године била је Олимпијада (1923-2011) која је 70 година провела у манастиру.<ref>[http://www.spc.rs/sr/upokojila_se_igumanija_olimpijada_velutshka Упокојила се игуманија Олимпијада велућка (СПЦ, 15. јул 2011)]</ref>
== Архитектура ==
[[Црква (грађевина)|Црква]] манастира Велућа припада [[Моравски стил|Моравској школи]] и има основу сажетог [[триконхос]]а са квадратним [[нартекс]]ом, куполом смештеном на [[Архитектонски лук|луковима]] који почивају на [[пиластри]]ма и [[апсида]]ма, које су са унутрашње стране [[Полукруг|полукружне]], а са спољашње петостране. Изграђена је од [[пешчар]]а и [[Опека|опеке]], њена спољашњост је подељена са два [[Кордонски венац|кордонска венца]] и [[стуб]]ићима, а украшена је [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]] која садржи приказе [[Животиње|животиња]] и [[преплет]]а, сачињеног од две траке. Велика сличност украса на манастирској цркви са онима на Лазарици и [[Манастир Раваница|Раваници]]{{Напомена|Готово исте представе птица и аждаја налазе прозорским окнима све три грађевине.}}, далеко већа него код осталих цркава тог доба, сведочи о јасној тежњи њене ктиторке да опонаша Лазареве задужбине, као и о томе да је била на високом друштвеном положају и располагала значајним средствима која су јој то омогућила<ref name="ИСН II" />. Поједини научници су сугерисали да су у градњи манастирске цркве могли бити укључени и Лазареви мајстори.▼
▲Црква манастира Велућа припада [[Моравски стил|Моравској школи]] и има основу сажетог [[триконхос]]а са квадратним [[нартекс]]ом, куполом смештеном на [[Архитектонски лук|луковима]] који почивају на [[пиластри]]ма и [[апсида]]ма, које су са унутрашње стране [[Полукруг|полукружне]], а са спољашње петостране. Изграђена је од [[пешчар]]а и [[Опека|опеке]], њена спољашњост је подељена са два [[Кордонски венац|кордонска венца]] и [[стуб]]ићима, а украшена је [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]] која садржи приказе [[Животиње|животиња]] и [[преплет]]а, сачињеног од две траке. Велика сличност украса на манастирској цркви са онима на Лазарици и [[Манастир Раваница|Раваници]]{{Напомена|Готово исте представе птица и аждаја налазе прозорским окнима све три грађевине.}}, далеко већа него код осталих цркава тог доба, сведочи о јасној тежњи њене ктиторке да опонаша Лазареве задужбине, као и о томе да је била на високом друштвеном положају и располагала значајним средствима која су јој то омогућила<ref name="ИСН II" />. Поједини научници су сугерисали да су у градњи манастирске цркве могли бити укључени и Лазареви мајстори.
== Живопис ==
[[Фреска|Фреске]] у унутрашњости манастирске цркве су настале пре [[1389]]. године,''ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике''<ref name="СК" />.▼
▲Фреске у унутрашњости манастирске цркве су настале пре [[1389]]. године,''ликови су сликани плошно, без истицања волумена, а фигуре сведене на декоративне, наивно цртане зидне слике''<ref name="СК" />.
Представа [[Страшни суд|Страшног суда]] насликана је у нартексу, [[Велики празници]], [[Страдања Христова]], две сцене из живота [[Богородица|Богородице]] и светитељи су приказани у наосу, док се у [[олтар|олтарском делу]] налазе [[Евхаризам|евхаристичке]] композиције.
Линија 57 ⟶ 56:
* [[Црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|Црква Лазарица]]
* [[Моравски стил]]
== Референце ==
{{reflist}}
Ред 62:
== Литература ==
* {{СК-САНУ|Линк=467|Име=Манастир Велуће|Чланак=Велуће, манастир}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија|Православље}}
* [http://www.heritage.gov.rs/latinica/nepokretna_kulturna_dobra.php Републички завод за заштиту споменика културе - Београд]
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
* [http://web.archive.org/web/20120305135731/http://www.heritage-db.org/cir/nkd/lista Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара]
| |||