Улав I Тригвасон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 28:
== Норвешко царство ==
За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=107}}, али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни [[суд]]ови стотине и обласне скупштине које су се звале [[тинг]] ({{јез-нор|thing}}).
Међутим, упркос недостатку јединства, [[Норвежани]] су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство [[Стратклајд]]а, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и [[Шетландска острва]], [[Исланд]], као и нека насеља на [[Гренланд]]у. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе {{sfn|Пејнтер|1997|pp=218}}.
== Викиншка путовања ==
За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — [[Викинзи|викинга]] (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 [[војник]]а, предузимали понекад врло далеке препаде {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|pp=104}}.
== Хришћанство ==
| |||