Отворите главни мени

Улав I Тригвасон (норв. Olaf Tryggvason; 963 - 1000, Сволдер) је био норвешки краљ (995 - 1000).

Улав I Тригвасон
Peter nicolai arbo, olaf tryggvasson king.jpg
Улава бирају за краља
Датум рођења963.
Место рођењаНорвешка
Датум смрти9. септембар 1000.(1000-09-09) (36/37 год.)
Место смртиСволдер
ОтацTryggve Olafsson
СупружникGeira, Tyra of Denmark
Краљ Норвешке
Период995. - 1000.
ПретходникХокон Моћни
НаследникСвен I Рашљобради,
Ејрик Хоконсон,
Свејн Хоконсон

Темељно је успоставио Норвешко краљевство и учинио хришћанство својом званичном вером [1].

Садржај

Норвешко царствоУреди

За време његове владавине је настављено уједињавање Норвешке [2], али је она била слабо политички организована. Постојали су месни народни судови стотине и обласне скупштине које су се звале тинг (норв. thing).

Међутим, упркос недостатку јединства, Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и Фризију, Нормандију, источну Енглеску, западно енглеско краљевство Стратклајда, велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Ово је била највиша тачка викиншког ширења, а још за време његове владавине ово царство је почело да се смањује; Немачки краљеви су повратили Фризију, Нормандија је постала феуд француске круне и англосаксонски краљеви су протерали Нормане са својих земаља, а Улавова власт у Ирској била је ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [3].

Викиншка путовањаУреди

За његову владавину, као и за владавину његових претходника, карактеристични су још и походи појединих вођа, такозваних поморских краљева — викинга (од речи „вик” — залив, драга). Ти су одреди поморских краљева на својим бродовима, такозваним „морским вуцима” или „морским коњима”, у које је могло да стане 60—70 војника, предузимали понекад врло далеке препаде [4].

ХришћанствоУреди

Незнатна су наша знања преко којих су хришћанска вера, институције римокатоличке цркве и феудализам пренесени у скандинавске земље. Међутим виталну улогу приликом ширења цивилизације римскохришћанске Европе имао је један огранак скандинавских народа - Нормана из Нормандије. Може се рећи да је највећа самостална сила при ширењу територије којом је папство стварно управљало била норманска феудална класа [5].

 
Битка код Сволдера

Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [6].

СмртУреди

Док се враћао са једне експедиције, 1000. године, код Сволдера су га из заседе напале удружене шведско-данске снаге. Улав је имао само 11 бродова, а савезници чак 60. Сви норвешки бродови су уништени, Улав је погинуо, а дански краљ Свен I Рашљобради је освојио Норвешку.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Halfdan the Black
 
 
 
 
 
 
 
8. Harald I of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ragnhild Sigurdsdotter
 
 
 
 
 
 
 
4. Olaf Haraldsson Geirstadalf
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Eystein Earl
 
 
 
 
 
 
 
9. Svanhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Tryggve Olafsson
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Улав I Тригвасон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Eirik Bjodaskalle
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. [[]]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.