Ксенија Атанасијевић — разлика између измена

'''Ксенија Атанасијевић''' ([[Београд]], [[5. фебруар]] [[1894]] — [[Београд]], [[28. септембар]] [[1981]]) је била прва жена [[доцент]] и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету [[1922]]. године. Дипломирала је чисту филозофију са класичним језицима. Била је преводитељка класичних филозофских дела, као и ауторка студија, чланака, метафизичких и етичких расправа. Између два светска рата била је професорка на Универзитету у Београду. Објављени су њени Филозофски фрагменти. Преводила је дела [[Аристотел]]а (Органон), [[Платон]]а (дијалог Парменид), [[Барух Спиноза|Спинозе]] (Етика), [[Алфред Адлер|Адлера]] (Индивидуална психологија).[http://www.nb.rs/events/event.php?id=6302 Народна библиотека Србије/Ксенија Атанасијевић]

Пошто је дипломирала, за докторски рад она узима дело [[Ђордано Бруно|Ђордана Бруна]] и трага за ретким књигама о њему по читавој [[Европа|Европи]]. Има 28 година када брани своју докторску тезу ''Бруново учење о најмањем'', [[16. јануар]]а [[1922]]. године. У комисији којом председава Петронијевић још су и [[Милутин Миланковић]] и [[Веселин Чајкановић]]. Можда стога да би сам разоткрио трачеве о његовој сентименталности према Ксенији, Петронијевић тада превазилази и сопствену [[малициозност]] и суровост према студентима, па у једном часу Ксенију Атанасијевић, иако на филозофском испиту, води кроз подручје више математике. Она неочекивано доказује да је сасвим спремна да објасни и математичке формуле које се тичу дела Ђордана Бруна, а запањени Петронијевић и Миланковић гледају један другога и коментаришу: ''„Колега, јел све у реду са хормонима наше кандидаткиње?!“'' Њихови неспретни комплименти требало је да кажу да је Ксенија „паметна као мушко“, но такве шале су учврстиле Ксенију решеност да се бори за [[равноправност жена]] у друштвеном животу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].<ref>[http://novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:489283-Ksenija-Atanasijevic--najucenija-zena-na-Balkanu Ксенија Атанасијевић, најученија жена на Балкану („Вечерње новости“, 29. април 2014)]</ref>