|
== Војна операција ==
Ову операцију су испланирали Фрањо Туђман (председник Хрватске), Гојко Шушак (министар одбране Хрватске), Јанко Бобетко (начелник Генералштаба хрватске војске), Петар Стипетић (генерал-потпуковник хрватске војске), Имре Аготић (генерал-потпуковник хрватске војске), Младен Маркач (генерал мајор хрватске полиције), Лука Џанко (генерал-мајор хрватске војске). Операција је почела у 05:00 часова 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од [[Пакрац]]а до [[Јасеновац|Јасеновца]], са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране ЗС. Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине 1. маја у 5.30 сати, а становништво је затечено на спавању.<ref>[http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/134057/Godisnjica-stradanja-u-operaciji-Bljesak Vesti online / Vesti / Ex YU / Godišnjica stradanja u akciji "Bljesak"], Приступљено 1. 4. 2013.</ref> Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у „тампон“ зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници [[јордан]]ских „плавих шлемова“.
Изненадним ударом пресечени су градови Пакрац и Окучани с околином, а у окружењу хрватских снага нашло се 6.000 Срба, што значи да је нападача било више него становника у овој области, а однос броја војника четири према један.{{чињеница|date=11. 2015.}}
У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.<ref>http://www1.umn.edu/humanrts/commission/country52/6-yug.htm</ref>
Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласном затвору Лепоглава.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у [[Република Српска|Републику Српску]] и тадашњу [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]], одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.{{чињеница|date=10. 2015.}}
|
