Јелена-Илка Марковић, рођ. Бајић, била је удовица пуковника Јеврема Марковића, брата [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]]. Пуковник [[Јеврем Марковић]], један од најистакнутијих српских официра, стрељан је због војне побуне против [[милан Обреновић|кнеза Милана]]. Илка Марковић је покушала да изврши атентат на [[милан Обреновић|краља Милана]] у Саборној цркви у [[Београд]]у. Према званичним извештајима извршила је самоубиство у затвору, иако је остала сумња да је убијена.
Илка Марковић, рођ. Бајић кћерка је Константина КостуКосте от Бајића, жупанијског асесора у [[Шопрон]]у и Јудите Константиновић. Коста Бајић је био из породице Бајић из гране пореклом од Јанка пл. Бајића. Илка је имала рођену тетку по мајци Софију удату за новосадског физика Александра Димића. Илка је прво била удата за др. Јована Андрејевића, а после за пуковника Јеврема Марковића. Илкина мајка Јудита Константиновић кћерка је Георгија - Ђорђа Константиновића, новосадског адвоката (крај 18. века и почетак 19. века) и Алојзије - Лојде Вујић (1785-1861), кћерке Јудите кћерке Василија Лаушевића, сегединског сенатора и Максима Вујића (-1786), новосадског сенатора, сина новосадског сенатора Мардарија Вујића (о. 1710-1774), чији отац је био Живан Вујић-Бучуклија трговац у Петроварадинском шанцу ([[Нови Сад]]), а брат Василије плем от Вујић. Илка Марковић имала је рођену сестру Алојзију Лујизу удату за [[Гаврило Витковић|Гаврила Витковића]], професора у Београду.<ref>Вид. Вујићи, В. Стајић, ''Новосадске биографије'', Нови Сад (1936). pp. 123-129</ref>
