Олива Келсо Кинг — разлика између измена

Рођена је у богатој сиднејској породици сер Келсо Кинга и његове жене Ирене. Школовала се у [[Енглеска|Енглеској]] школи за девојчице у [[Сиднеј]]у, а касније и у [[Немачка|Немачкој]]. Била је авантуристкиња и бавила се [[Планинарење|планинарењем]].<ref name="Олива Кинг">{{cite web|title=King, Olive May (1885–1958)|url=http://adb.anu.edu.au/biography/king-olive-may-6962|work=Званични сајт аустралијског речника биографија}}</ref>

Почетком Првог светског рата Кесло се [[1914]]. нашла у [[Енглеска|Енглеској]]. Решена да помогне и подржи ратне напоре, добровољно одлучује да постане возач [[Амбулантна кола|амбулантних кола]]. Како је Војска купила сва возила, Кесло је била приморана да од свог новца купи половни комби, који је преуредила за потребе амбулантног возила и назвала га “Слон Ела”<ref name="Олива Кинг" />. Почетком [[1915]]. године придружила се Савезничкој пољској санитетској служби, а затим је прешла у [[Болница шкотских жена|Болницу шкотских жена]]. Ову болницу основале су Шкотске жене по угледу на сличне болнице у [[Француска|Француској]], [[Русија|Русији]] итд. Болница је имала за циљ помоћ војним снагама савезника широм свих фронтова на којима се ратовало у [[Европа|Европи]], а посебно [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], будући да се након [[Балкански ратови|балканских ратова]] ушла у нови рат мање наоружана, мање припремљена и са недовољним санитетом<ref name="Болница шкотских жена">{{Cite book|last=Вуковић|first=Жарко|title=''Савезничке војне мисије у Србији 1915''|year=2004|publisher=Плато|location=Београд}}</ref>.

[[Датотека:Болница шкотских жена 1915.jpg|мини|десно|Припаднице Болнице шкотских жена у [[Шумадија|Шумадији]] (1915) за време Великог рата]]

Средином [[Мај|маја]] [[1916]]. годне, Келсовој се указала прилика да буде возач у српској војсци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]], који је настао [[1915]]. године као покушај савезника да помогну српску војску<ref name="Српски код">{{cite web|title=Српски код|url=http://srpskikod.org/sr/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%B2%D0%BE/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE/%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82|work=Виртуелна историја Србије|accessdate=4. 4. 2016}}</ref>. Тако се придружила јединици [[Пуковник|пуковника]] др [[Роман Сондермајер|Романа Сондермајера]], који након смене др [[Лазар Генчић|Лазара Генчића]] [[1916]]. године, постаје начелник санитета Врховне команде<ref>Недок, А.; Поповић Б., Тодоровић В. (2014). Српски војни санитет у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. Београд: Медија центар "Одбрана", Војна штампарија. pp. 248.</ref>. Возила је амбулантна кола са регистарском таблицом број 3.

У [[Април|априлу]] [[1917]]. године унапређена је и проглашена наредником. Изузетно јунаштво показала је током великог [[Пожар|пожара]] у [[Солун]]у који су случајно изазвали француски војници [[18. августа]] [[1917]]. Возила је двадесет и четири сата без престанка, превозећи људе на сигурно. За показану пожртвованост и херојство тада, одликована је Орденом Милоша Обилића за храброст<ref name="новости">{{cite web|title=Храбри возач српских рањеника|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:575307-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8-%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B0%D1%87-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0|work=Вечерње новости|accessdate=4. 4. 2016}}</ref>.

Након рата није желела да напусти [[Србија|Србију]]. Крајем [[1918]]., уз великодушну помоћ богатог оца и грађана Сиднеја, отворила је седамнаест мобилних [[кантина]] за помоћ наугроженијимнајугроженијим [[Срби|Србима]], обезбеђујући им [[Лекови|лекове]], [[Храна|храну]] и [[Одећа|одећу]]. Њен отац је основао фонд за отварање кантина. Сакупљено је више од 10.000 [[Фунта|фунти]]. Кантине су отворене у [[Београд]]у, [[Краљево|Краљеву]], [[Ниш]]у, [[Крагујевац|Крагујевцу]], итд. Преостали новац донирала је у добротворне сврхе<ref name="новости" />.

За љубав према Србима и хуманитарни рад, [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]] јој је [[1920]]. доделио краљевски Орден Светог Саве<ref name="новости" />.

Преселила се у [[Мелбурн]] [[1956]]., где је и умрла [[1. новембар|1. новембра]] [[1958]]. године<ref name="Олива Кинг" />.