Рат у Абхазији (1992—1993) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 21:
}}
{{Сукоби у бившем Совјетском Савезу}}
'''Рат у Абхазији од 1992. до 1993. године''' је војни сукоб у ком су учествовали на једној страни грузијске владине снаге, а са друге абхаске сепаратистичке снаге које су се бориле за независност Абхазије од Грузије, руске оружане снаге и Северно-кавкаски борци. Етнички Грузијци који су живели у Абхазији су се борили у великој мери на страни грузијских владиних снага. Етнички Јермени и Руси у Абхазији су у великој мери подржали Абхаске сепаратисте. Сепаратисти су добили подршку од хиљаде бораца Северног Кавказа и козачких милитаната, као и од Руске Федерације и њених снага стационираних у Абхазији<ref>Helen Krag and Lars Funch. The North Caucasus: Minorities at a Crossroads. (Manchester, December 1994)</ref><ref name="Today">[http://www.crisisgroup.org/home/index.cfm?l=1&id=4377 Abkhazia Today.] ''The [[International Crisis Group]] Europe Report N°176, 15 September
Већи део овог сукоба је отежано водила грузијска страна због грађанских немира у Грузији (између присталица свргнутог председника Грузије Звиад Гамсакхурдиа - у канцеларији 1991-1992 - и пучистичке владе на чијем је челу био Едуард Шеварднадзе), као и од стране [[Грузијско-осетијски сукоб|грузијско-осетског сукоба]] од [[1989]]. године па надаље.
Ред 30:
== Позадина ==
Ситуација у Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици Абхазији била је напета од краја 1980-их, када је анти-совјетска, грузијска опозиција почела захтевање независност од [[СССР|Совјетског Савеза]]. У марту 1989. године, Абхаски националисти тражили су на Ликхнијској декларацији званично оснивање посебне Совјетске Социјалистичке Републике (на основу преседана постојања посебне абхазијске ССР током
== Рат ==
=== Предратни инциденти ===
Као последица, први оружани сукоби између представника Абхазијске и Грузијске популације одиграли су се [[16. јул|16.]] и [[17. јул]]а 1989. у Сухумију. Сукоб је изазван одлуком грузијске владе да претвори грузијски сектор Државноог универзитета Сухуми у филијале под контролом Тбилисија. Абхази су се оштро супроставили новом универзитету у ком су видели као инструмент за продужење грузијске доминације. Иако је
Етничка издвајања, или квоте, уведене су пре избора Врховног Совјета Абхазије [[1991]]. године, што је резултирало у композицији која није прецизно одражавала националну припадност конститутивног становништва. Тако, на 65 места, су Абхази (17% становништва) добили 28 места; Грузијци (45%) 26 места; а преосталих 11 која се дели између осталих групација (Јермени, Руси, а други који се састоји од 33% становништва)<ref>[http://abkhazeti.info/war/200601261553433412425.php Правда о трагедии Абхазии<!-- Bot generated title -->]</ref>.
=== Грузијска офанзива ===
[[Слика:1992 Georgia war.svg|мини|200п|Ратне операције грузијских снага од августа до октобра 1992. године.]]
У јуну 1992. године тензије око аутономије достигле су критичну фазу, када су Абхаски милитанти напали владине зграде у Сухумију. Дана [[23. јул]]а 1992. године, абкхазијска влада је прогласила независност региона, иако није била међународно призната. Дана [[14. август]]а 1992. године, грузијске полицијске снаге и Национална Гарда су послате да поново успоставе контролу владе над Абхазијом. Редови грузијских трупа су испуњени делимично пражњењем затвора како су неки од затвореника пуштени под условом да се боре у Абхазији. Борбе су избиле истог дана. Дана [[18. август]]а 1992. године, сепаратистичка влада је побегла из Сухумија до Гудаута. Грузијске снаге су потом заузеле велики део Абхазије.
Дана [[22. август]]а 1992. године, Конфедерација планинских народа Кавказа објавила је "декрет" свог председника Мусе Шанибова и предсједника Скупштине Јусуфа Сосланбекова:
"''Као што не постоји други начин да се повуче грузијска војска путнике са територије суверене Абхазије и у циљу спровођења резолуцију 10. сједнице ЦМПЦ, да наручимо'':
# ''Све седиште Савеза морати да пошаље добровољце на територију Абхазије да сломи агресора војно.''
# ''Све војне формације Савеза морају спровести војне акције против било каквим снагама који им се супротстављају и покушавају да стигне до територије Абхазије било којом методом.''
# ''Да објави Тбилиси као зона катастрофе. При томе користити све методе, укључујући и терористичких аката.''
# ''Да прогласи све људе грузијске националности на подручју Савеза за таоце.''
# ''Све врсте терета усмерен на Грузију може бити притворен<ref>Chervonnaya Svetlana, [http://abkhazeti.info/war/2006012625576883383764.php Conflict in the Caucasus: Georgia, Abkhazia and the Russian Shadow], p. 131 {{ru icon}}</ref>.''
Дана [[25. август]]а, грузијски војни командант Гиорги Каркарашвили, изјавио је преко телевизије да грузијске снаге неће имати ратних заробљеника. Он је обећао да војска неће наудити мирним становницима Абхазије и да ће мировни преговори бити спроведени. Он је упозорио сепаратисте да ако мировни преговори не успеју, преосталих 97.000 Абхаза, који су подржали Ардзинбу ће нестати. Каркарашвили је касније наводно претио Абхазијском политичару Владиславу Ардзинби, кога је прозвао да је одговоран за Абхаски народ и за будуће мртве је оптужио Ардзинбу лично<ref name=karkarashvili>G. Amkuab, T. Illarionova, Abxazija: Xronika neobjavlennoj vojny. Chast' I. 14 avgusta – 14 sentiabria 1992 goda. Moskva, 1992, p. 128, retrieved from Georgians and Abkhazians. The Search for a Peace Settlement, 1998, Vrije Universiteit Brussel</ref> Karkarashvili later allegedly threatened the Abkhaz politician, [[Vladislav Ardzinba]], not to take any actions that would leave the Abkhaz nation without descendants and thus placed the responsibility for future deaths on Ardzinba personally.<ref name=karkarashvili/>. Касније, његов говор је коришћен од стране сепаратиста у пропагандне сврхе и да оправдају своје поступке<ref>Червонная С.М. ''Абхазия – 1992: посткоммунистическая Вандея''. Москва, 1993</ref>.
Значајно етничко чишћење у пратњи са зверствима догодило се на обе стране. Са територије коју је контролисала Абхска страна било је расељених Грузијаца из и са грузијске територије коју је држала војска расељени су Абхази. Многа кршења људских права, пре свега пљачке и други акти, заједно са отмицом и других кршења хуманитарног права, су почињени на обе стране широм Абхазије.
Дана [[26. август]]а, оружани Чечен који се борио за Абхазију, Валери Малиук од Есхера, изразио је саучешће Грузији. Истог дана су силовали грузијске тинејџере, и заједно са Абхазијским милитантима, починили злочине против грузијских цивила у селу Ордзхоникидзе<ref>Annex to the Report of the UN Secretary General on the situation in Abkhazia, Georgia, Proposals for political and legal elements for a comprehensive settlement of the Georgian-Abkhaz conflict</ref>.
Након заузимања Сухумија, грузијске снаге (укључујући Мкхедриони паравојних јединица) су чиниле етничко чишћење, пљачке, злостављања и убиства"<ref name=hrw/> In addition to the looting, Abkhaz cultural monuments were destroyed in a manner that, according to some reports, suggests deliberate targeting. University buildings were sacked and museums and other cultural collections broken up. The irreplaceable Abkhaz national archives were burned by Georgian troops, reportedly, local firefighters didn't attempt to douse the blaze.<ref name=hrw/><ref>[[Institute for War and Peace Reporting]], [http://www.iwpr.net/?p=crs&s=f&o=161411&apc_state=henicrs2002 Abkhazia: Cultural Tragedy Revisited]</ref><ref>[[OpenDemocracy]], [http://www.opendemocracy.net/democracy-caucasus/abkhazia_archive_4018.jsp Abkhazia's archive: fire of war, ashes of history]</ref>." Поред пљачке, Абхазијски културни споменици су уништени на начин који, према неким извештајима, сугерише намерно циљање. Универзитетске зграде, музеји и друге културне колекције су опустошене. У нападу грузијских трупа, абхаски архиви су спаљени, а локални ватрогасци нису покушали да угасе пожар. Абхаске породице и друге избеглице из Сухумија тврдиле су да су пијане грузијске трупе упале у њихове домове са аутоматским оружјем, и говорили им да оду Сухумија заувек, јер Сухуми је грузијски. Према једној породици, грузијск војници су украли накит, насрнули на супругу, а потом бацили их на улицу. Исти сведоци пријавили су да су видели мртве Абхаске цивиле, укључујући жене и старије особе, расуте по улицама, иако су борбе завршене.
На крају ове фазе сукоба, грузијске снаге су заузели већи део Абхазије. Џепови Абхазијских снага су били под опсадом у деловима Очамчира Дистрикта и Ткварчала, док у Гудаути су били стегнути између грузијских трупа у Гагри и Сухумију.
== Види још ==
Линија 44 ⟶ 68:
== Референце ==
[[Категорија:Јужна Осетија]]
[[Категорија:Историја Грузије]]
|