Рат у Абхазији (1992—1993) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 89:
Слично томе, 170 Естонаца из Абхазије су евакуисани са три лета од стране [[Естонија|Републике Естоније]] у 1992. години<ref>{{cite web|author=Kalev Vilgats, toimetaja |url=http://www.parnupostimees.ee/244841/kalev-vilgats-abhaasia-eestlaste-saatus-eestis |title=Kalev Vilgats: Abhaasia eestlaste saatus Eestis – Artiklid |publisher=parnupostimees.ee |date= |accessdate=2016-02-24}}</ref> (према другим изворима, око 400 Естонаца је побегло у Естонијо током рата)<ref>http://ida.aule.ee/ajalehed/tagakaukaasia/1993abhaasia_eestlased.pdf</ref>.
=== Пад Сухумија ===
[[Датотека:1993 Georgia war1.svg|мини|200п|Ратне операције абхаских снага од августа до октобра 1993. године.]]
Још један прекид ватре договорен је у Сочију [[27. јул]]а уз руско посредовање и трајао је до [[16. септембар|16. септембра]], када су Абхазијски сепаратисти прекршили споразум (наводећи пропуст Грузије у складу са условима уговора) и покренули офанзиву широких размера на Сухуми. Током опсаде, руски [[МиГ-29]] је бацао [[Термобарична бомба|Термобаричне бомбе]] на грузијске стамбене објекте у Сухумију и грузијска села дуж реке Гумисте. Руски новинар Дмитриј Кхолодов остао је у Сухумију пре него што је пао, и пријавио да је град био у више наврата гранатиран од стране руских снага, узрокујући велике цивилне жртве.
После жестоких борби, Сухуми је пао [[27. септембар|27. септембра]]. Шеварднадзе је апеловао на становништво Сухумија путем радија:
''"Драги пријатељи, грађани Сухумија и Грузије! Грузија се суочава са једним од најтежих дана, посебно Сухуми. Сепаратисти и страни окупатори су ушли у град. Поносан сам на вашу храброст, а сепаратистима и опортунистима ће се судити историја. Они не желе да Грузијци живе у овом граду Грузије. Многи од њих сањају да се понови трагедија из Гагре. Знам да разумете изазов с'којим се суочавамо. Знам колико је тешка ситуација. Многи људи су напустили град, али сте остали овде за Сухуми и за Грузију. Позивам вас, грађане Сухумија, борце, официре и генерале: Разумем тешкоће бити на вашем месту, али немамо право на корак назад, сви морамо да држимо земљу. Морамо да задржимо град и спасемо Сухуми. Желео бих да вам кажем да се сви ми - Влада Абхазије, Кабинет министара, господин Зхиули Шартава, његове колеге, градска и регионална влада у Сухумију, се припремамо за акцију. Непријатељ је свестан наше спремности, зато се бори на најбруталнији начин да уништи наш вољени Сухуми. Позивам вас да сачувате мир, упорност и самоконтролу. Морамо да се састанемо са непријатељем на нашим улицама, као што заслужују".''
До [[30. септембар|30. септембра]] 1993. године, Абхазијске оружане снаге су ставиле под контролу целу територију аутономне покрајине. Око 250 хиљада етничких Грузијаца у страху од стварне претње од победника су постали избеглице и напустили су своје домове и делом су отишли преко планинских превоја, а делом су пребачени у Грузију морем. Око 70 хиљада њих за неколико година се вратило у Абхазију, углавном у Гали округу<ref>[http://durdom.in.ua/ru/main/article/article_id/395.phtml Краткая история российских миротворческих операций в Грузии, часть 1]</ref>.
=== Последице пада Сухумија ===
Пораз у Абхазији довело је до пада морала грузијске војске. У исто време интензивирани су сукоби оружаних група присталица свргнутог председника Гамсакхурдиа и владиних трупа, који је уживао велику подршку на западу Грузије. Део грузијских трупа прешао је на његову страну. Грузија се нашла пред грађанским ратом широких размера<ref name="Жуков" />.
У контексту потпуног колапса снага Шеварднадзеа су се сложиле да прихвате стални боравак руске војске у Грузији, уместо да траже војну помоћ од Русије<ref name="vestikavkaza.ru">[http://www.vestikavkaza.ru/analytics/7024.html Грузия Покидает Снг Без Сожаления И Радости | Вестник Кавказа]</ref>. Русија је препоручила Абхазима да зауставе офанзиву, а грузијске снаге су успеле да се концентришу на сузбијању побуне у западној Грузији.
У септембру 1993. године, парламент про-грузијске фракције Апхаза међу којима су избеглице, били су присиљени да напусте Сухуми и преселе се у Тбилиси. Тако, у овом тренутку су се институције аутономне републике нашле у изгнанству.
Дана [[14. мај]]а [[1994]]. године уз посредовање Русије потписан је споразум о прекиду ватре и раздвајању снага.
Дана [[23. јун]]а 1994. године на територији Абхазије су пристигле руске мировне снаге које су контролисале 12 километара "зоне безбедности" дуж реке Ингури. Једина област у Абхазији која је остала под Грузијском контролом је Кодори клисура. Од августа 2008. године, након признавања независности од стране Русије, присуство руских оружаних снага у Абхазији регулише се са одговарајућим билатералним споразумима са Републиком Абхазијом. Након Абхазијског заузимања града Сухумија, извршен је један од највећих масакара у току рата над преосталим и заробљеним грузијским цивилима у граду.
== Види још ==
| |||