Драшко Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Стављено је Чево као мјесто рођења и смрти војводе Драшка Поповића, али ми не дозвољавате слику Драшкове бисте од вајара Стијовића.
Поништена измена 11802979 корисника Nebojša Drašković (разговор)...
Ред 10:
| месец_рођења =
| година_рођења = 1640.
| место_рођења = ЧЕВО
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1725.
| место_смрти = ЧЕВО
| држава_смрти =
}}
'''Војвода Драшко Поповић''' је аутентични лик из књижевног дијела „Горски вијенац” који је написао владика [[Петар Други-{II}- Петровић Његош]]. Војвода Драшко је живио од 1640. до 1725. године на [[Чево|Чеву]] у племену Озринићи у [[Катунска нахија|Катунској нахији]] у старој [[Црна Гора|Црној Гори]].
 
== Биографија ==
У младости је био плаћени млетачки војник при крају [[Кандијски рат|Кандијског рата]] (1645 - 1669), који је водила [[Венецијанска република|Венеција]] против [[Османско царство|Турака]]. Током Кандијског рата се посебно истакао Драшков отац поп Шћепан звани Прента Драгојевић који је за заслуге при одбрани Котора[[Котор]]а 1657. године, добио од Млечана златну колајну и доживотну пензију. <ref>Prento Dragoev da Ozrichnichi dux</ref>Као млетачки војник у Кандијском рату Драшко Поповић је оженио и Дафину из [[Бока Которска|Боке Которске]] са којом је имао четири сина.
 
О Драшковом јунаштву говори више епских пјесама:
Ред 29:
* Пјесма ''Женидба Кнежевић Милоша'' коју је објавио Андрија Лубурић у књизи - „Дробњаци”. У овој пјесми се каже:
 
{{цитат|<poem>'' {{цитат|<poem> “АА о свему еглен затурили
о земљама и о крајинама
о коњима и о јунацима
и међу се нашли Црногорци
да немају бољега јунака
од ђетића Драшка Поповића.''</poem>}}
 
 
Драшко Поповић (Drasco Popovich) се помиње у више докумената док је трајао Морејски рат (1684 - 1699), који је водила Венеција против Турака као највећи црногорски јунак и учесник мегдана и хајдучких акција на подручју од Скадарског језера до Херцег Новог и од Спужа до Гацка, о чему говоре многе епске пјесме. Његов савременик Бајо Пивљанин био је највећи херцеговачки јунак и вођа млетачких хајдука који су харали по турској територији све до Бајове смрти у битци на Вртијељци 1685 године. Током Морејског рата од 1684 године до 1699. године, Драшко постаје кнез Озринића и бива рањен 1687. године при освајању Херцег Новог, а 1693 године постаје први војвода из племена Озринићи у Катунској нахији. <ref>Јован Томић: Црна Гора за Морејског рата; Београд, 1907 године, стр. 315.</ref><ref>Јован Н. Томић: О црногорском устанку и почетку Морејског рата; Нови Сад, 1903 године.</ref><ref>Ристо Ковијанић: О војводи Драшку, Историјски записи XVI-3; Титоград, 1963 године.</ref>
Линија 44 ⟶ 45:
А ђе био Драшко Поповићу?
 
 
Печат војводе Драшка на којем пише ''Спахија Драшко Поповић от Озринића'' налази се на свим писмима црногорских и брдских главара упућених Млечанима и Дубровчанима и руском цару Петру Великом у периоду од 1711 до 1713 године када се стварала црногорска држава. Јуна 1713 године на црногорском збору у Брајићима смијењен је војвода Драшко Поповић као спахија и његову бакету (штап) као симбол власти преузео је његов рођак Вукота Вукашиновић из Озринића као "капетан све Црне Горе" у присуству Михаила Милорадовића изасланика руског цара Петра Великог. Доказ о Драшковом угледу се помиње у петнаест архивских докумената од 1684. до 1718. године и десетак епских пјесама у којим су опјевана његова јуначка дијела и углед главара.
 
Владика Петар II Петровић Његош у писму Осман-паши Скопљаку говори о војводи Драшку као српском и црногорском племићу и ритеру. Осим Његоша о војводи Драшку су писали и познати историчари Јован Ердељановић, Андрија Лубурић, Лазар Томановић, Јефто Миловић, Никола Вукчевић и Пеко Баћов Вујовић у својим дијелима и фељтонима. Лик војводе Драшка Поповића овјековјечен је у бисти коју је извајао вајар Ристо Стијовић и која се налази у Његошевој Биљарди на Цетињу и два споменика које је извајао Шоро Вулановић који се налазе на Лукову код Никшића и на родном Чеву.