Обилићев венац — разлика између измена

Носиоци изградње ових стамбених кућа су, пре свега, богати трговци или високи државни службеници. Углавном српског порекла, али и неколико цинцарских и јеврејских породица, између осталих, на парној страни улице - '''[[Кафана Албанија|Томановићи]]''' ('''Крста М. Томановић''' на бр. 30, данас бр. 24: плац и кућу, подигнуту око 1860. г., су продали његови наследници браћи ing. '''[[Ђорђе и Александар Србић|Ђорђу и Александру Србић]]''' из [[Савамала|Савамале]], који ће на том месту изградити 1940. г. стамбено-пословну зграду ), затим [[Василије Симић|Симићи]] ('''Василије Симић''' и [[Мијаило Симић]] на Обилићевом венцу бр. 22 (до 1945. г. бр. 28); породична кућа Симића из 1860. г. (реконструисана 1875. г.), је срушена 1938. г. ради изградње стамбено-пословне зграде '''Мише В. Симића'''), '''Панђеле-Мигрићи''' ('''Коста''' и '''Оливија''' удата за '''Боривоја Мигрића''', на бр. 26; Панђелина породична кућа из 1860. г. (надограђена 1870. г.), је срушена 1925. г. ради изградње стамбено-пословне зграде породице Мигрић), '''Јоцићи''' (на бр. 18, кућа из 1893. г., порушена 1993. г. за потребе изградње ТЦ 'CITY' ), '''Радосављевићи''' (бр. 20, кућа из 1899. г ., порушена 1993. г., када и кућа Јоцићевих), '''[[Радојловићи|Браћа П. Радојловићи]]''' на бр. 32, (Ђорђе П. Радојловић и остала браћа П. Радојловићи, сопственици плаца и стамбено-пословне куће изграђене 1897. г., на месту које је 1936. г. подигнута вишеспратна зграда за потребе прве и једине модерне робне куће у [[Краљевина СХС|Краљевини СХС]] под називом "[[TA-TA]]" а након рата национализавана и преименована у "[[НАМА]]" - ”[[Народни магазин]]” односно "[[Робне куће Београд]]"). Зграда је у поступку "[[реституција|реституције]]" њеним законским наследницима пред [[Агенција за реституцију|Агенцијом за реституцију]] одузете имовине.