Википедија

Битка на Морави (1915) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљени наводи помоћу именованих навода да би се избегли дупликати; погледајте ЧПП
Чишћење чланка
Ред 1:
{{друго значење2|Битка на Морави}}
{{чишћење}}
{{Инфокутија Војни сукоб
| битка = Битка на Морави
Линија 23 ⟶ 22:
 
== Догађаји који су претходили ==
* Дана 6. септембра 1915., [[Краљевина Бугарска]] је приступила војном савезу [[Централне силе|Централних сила]] ,подписивањем потписивањем три одвојена документа политичког и војног карактера.
* Немци су 18. септембра 1915. године оформили групу армија [[Макензи]], која се састојала од XI Немачке армије, III Аустроугарске и I Бугарске армије.
 
== Битка ==
* Циљ - пресецање одступнице Српској војсци дуж Моравско - Вардарске котлине.
'''Битка на Морави''' ([[14. октобар]] – [[25. новембар]] [[1915]]) је била део [[Тројна инвазија на Србију|Тројне инвазије на Србију]]. Рејон ратних дејстава био је од [[Неготин]]а до [[Лесковац|Лесковца]]. Због велике надмоћи не само у људству већ и у артиљерији, Бугарска прва армија је након 10 дана жестоких борби потиснула [[Срби|Србе]] до долине [[Морава|Мораве]]. У почетку, због оштре климе и тешког терена, бугарско напредедовањенапредовање је било споро. Упркос очајничком отпору бранилаца, дошло је до бугарског продора у близини Пирота, а Срби су се повукли ка реци Тимок. Под командом генерал-потпуковника [[Климент Бојаџијев|Климента Бојаџијева]] прво су освојене области [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], и долина Мораве, током првих 10 дана, ради спајања са -{XI}- Немачком армијом. 26.10.1915 освојени су [[Пирот]] и [[Зајечар]].
 
Бугари су продрли око 90 км на територију Србије. Срби су изгубили 6.000 људи, 60 топова и велике количине војне опреме.<ref>Атанас Пейчев и колектив, 1300 години на стража, Военно издателство, София 1984.</ref>
 
Ред 35:
Фелдмаршал Макензен, након два покушаја (први покушај 23. октобар-1. новембар у реону Крагујевца; други, након што је Макензен уочио да се Српска војска повлачи ка Црној Гори и Албанији, у покушају да се затвори правац према Рашки, у рејону Краљева и долини Западне Мораве 2-7. новембра), 7. новембра 1915 ,отпочео је и трећи покушај потпуног пораза Српске војске.
Двадесетак дана након пада Врања 16.10.1915, бугарске трупе су заузеле планину [[Кукавица (планина)|Кукавицу]] и кренуле ка Лесковцу. Бугарске јединице напредовале су ка [[Лесковац|Лесковцу]] и из правца [[Власотинце|Власотинца]],долином реке [[Власина|Власине]]. Код моста на Јужној Морави(на путу за Власотинце), дошло је до већег сукоба 24.10 - 6.11.1915, бугарских јединица и јединица Тимочке дивизије и том приликом је погинуло 49 српских војника. Након повлачења из Ниша и Крушевца, српска Друга армија, под командом војводе [[Степа Степановић|Степе Степановића]] је постављена дуж трасе Лесковац - Косова. Осмог и 9. новембра, бугарске трупе приморали су Србе да се повуку са њиховог положаја,из ЛесковацаЛесковца, и напредовале су ка десној обали [[Пуста река (област)|Пусте реке]]. Задатак Тимочке дивизије је био да задржи бугарску војску до доласка Моравске дивизије другог позива, Прве армије. Она је 9. новембра стигла на своје одредиште-лева обала Пусте реке. За команданта ове маневарске групе (Моравска 2. позива, Тимочка 1. и Шумадиска 2. позива), Степа је именовао команданта Моравске дивизије другог позива пуковника [[Љубомир Милић|Љубомира Милића]]. Милић је донео следећу одлуку:
 
Предузети општи напад на непријатеља 11. новембра у 6,30 и то
Ред 42:
* Шумадиска дивизија другог позива правац Каменица –Голи рид
 
Командант артиљеријских снага Друге армије, пуковник [[Војислав Милојевић]], успео је да заустави напредовање Бугара. Јака српска артиљерискаартиљеријска ватра паралисала је непријатеља те је уследило повлачење бугарских јединица. Бугари су претрпели велике губитке,само у реону дејства ШумадискеШумадијске дивизије (погинулих 500 и заробљено 100 бугарских војника). Моравска дивизија је заробила 33 војника и једног потпоручника. Важан догађај одиграо се код села [[Миланово (Лесковац)|Миланова]]. Командант Бугарске прве дивизије упутио је своју Трећу бригаду из резерве да прихвати њихову Прву и Другу бригаду, која је одступала од [[Бојник]]а и [[Лебане|Лебана]]. Трећа Бугарска бригада сударила се са Трећим моравским пуком другог позива,па су се Бугари по мраку повукли на брдо [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] код Лесковца,а убрзо су морали да се повуку на око 18 километара од самог града Лесковца. На овај начин постигнут је циљ. Пут [[Прокупље]]–Лебане био је отворен. Тиме је битка за Пусту Реку завршена. Ова битка је позната као ''Лесковачки противудар''.{{напомена|
'''''Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака ,пољуљаног војног морала , крену у противофанзиву и остваре велику победу.''''' <ref>[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M SCIndeks - Članak<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>}} Једини правац за повлачење српске војске остао је преко Косова,ка Албанији.<ref>http://www.nokesoft.com/fdv/Radovi_PDF_2011/Vlasotinacki%20kraj%20Lima4.pdf pp. 8 ,9 и 10</ref>Због овог подвига пуковник [[Љубомир Милић]] унапређен је у чин [[генерал]]а.
 
Ред 83:
* Србија у Првом светском рату , Андреј Митровић
* Историја ратова Краљевине Србије (1912—1918) , Александар Д. Обрадовић
* Милић Милићевић; Љубодраг Поповић (2003). Генерали Војске КнежевнинеКнежевине и Краљевине Србије. Војноиздавачки завод.
 
[[Категорија:Српске битке|Морава 1915]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Морави_(1915)”