Хроматин — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: fa:کروماتین)
[[Слика:800px-Chromatin Structures.png|thumb|360px|Структура хроматина: [[ДНК]], [[нуклеозом]]и, [[соленоидне структуре (хроматин)|соленоидне структуре]], петље , траке, [[метафазни хромозом]]]]
Хроматин се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у [[интерфаза|интерфази]] ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним [[ензим]]има, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – [[хромозоми]]. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
 
'''Хроматин''' се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у [[интерфаза|интерфази]] ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним [[ензим]]има, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – [[хромозомихромозом]]и. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
 
Хроматин се састоји од:
*[[ДНК]],
* мале количине [[РНК]] и
*две врсте протеина:
# [[хистони|хистона]] и
#[[нехистонски протеини|нехистонских протеина]].
 
==Врсте==
 
Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки протеин имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
 
==Структура хроматинских нити==
Хроматин се састоји од [[ДНК]], мале количине [[РНК]] и две врсте протеина: [[хистони|хистона]] и [[нехистонски протеини|нехистонских протеина]].
 
Na основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији [[човек]]а износи око 2 m. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm . Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.
 
У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе. У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
 
Хроматин(обрађен неким ензимима) се под микроскопом може видети као танка нит на којој су нанизане перле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК и хистона названи '''нуклеозоми'''.
 
Нуклеозом се састоји од [[хистонски октамер|хистонског октамера]] око кога је ДНК намотана скоро 2 пута (тачније 1,8 пута). Октамер се састоји од 8 молекула хистона : по два молекула хистона Х2А, Х2Б, Х3 и Х4. Хистон Х1 је везан за ДНК на месту где она улази и напушта нуклеозом. Између нуклеозома је тзв. везујућа(линкер) ДНК.
 
===Спољашње везе===