Генчићева кућа у Београду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
сређивање
Ред 23:
|гдужина =
}}
[[Датотека:Muzej Nikole Tesle.jpg|мини|лево|Кућа Ђорђа Генчића Београд]] <br />
'''Генчићева кућа''' се налази у Београду, у Крунској улици 51 и има статус споменика културе. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vracar/genciceva_kuca.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref>
[[Датотека:Muzej Nikole Tesle.jpg|мини|лево|Кућа Ђорђа Генчића Београд]] <br />
{{посебан чланак|Ђорђе Генчић}}
 
== Ђорђе Генчић ==
Линија 32 ⟶ 31:
 
== Архитектура ==
 
Подигнута је између [[1927]]. и [[1929]]. године, према пројекту архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]<ref>С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962.</ref> који је почетком двадесетих година 20. века прешао иѕ Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире. Генчићева вила налази се на углу улица Проте Матеје и Крунске улице. Зидање зграде започето је у јуну 1927. године, а завршено је децембра 1929. Зграда је конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решена у форми тријумфалног лука. По својим карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу.
Подигнута је између [[1927]]. и [[1929]]. године, према пројекту архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]<ref>С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962.</ref> који је почетком двадесетих година 20. века прешао иѕ Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире.
 
Подигнута је између [[1927]]. и [[1929]]. године, према пројекту архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]<ref>С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962.</ref> који је почетком двадесетих година 20. века прешао иѕ Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире. Генчићева вила налази се на углу улица Проте Матеје и Крунске улице. Зидање зграде започето је у јуну 1927. године, а завршено је децембра 1929. Зграда је конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решена у форми тријумфалног лука. По својим карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу.
 
Када је реч о ентеријеру, у приземљу се налазила трпезарија, кухиња, салон и други простори за пријем гостију. На спрату су биле собе за спавање, кабинет за рад и купатило. Све просторије су груписане око централног хола окренутог ка улици Проте Матеје, а својом висином обухватао је и први спрат.<ref>М.Р.Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006.</ref> Извођење радова било је поверено бироу инж. Милана Јовановића и Радомира Златичанина.<ref>Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда</ref> Првобитни пројекат је у току грађења мењан, највише због тога што је локација објекта била у извесном нескладу са улазним партијама које су захтевале већу предбашту. Све до Другог светског рата зграда је била приватна породична кућа.