Бајићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ово су потврђене информације |
|||
Ред 88:
Јанко пл. Бајић, син Димитрија пл. Бајића и Јелене Цинцар-Јанковић, кћерке војводе Цинцар-Јанка био је ожењен са Милесом Шимић из Баје. Њихов син је Илија Бајић.
=====
Др Илија пл. Бајић (1870-1956), син Јанка пл. Бајића и Милесе пл. Бајић, рођ. Шимић из Баје, праунук војводе [[Цинцар Јанко Поповић|Цинцар-Јанка Поповића]] по баби Јелени Бајић, рођ. [[Цинцар-Јанковићи|Цинцар-Јанковић]] и Теодора Бајића, лекар, дипломирао и докторирао у Бечу као стипендиста [[Матица српска|Матице српске]]. Др. Илији пл. Бајићу и његовој жени прадеде су биле рођена браћа. Имао је са кћерком Луке Бајића, познатог извозника и рођака, шест синова и једну кћерку.
=====
Проф. др. Баја И. Бајић, психолог, гимназију је завршио у Осијеку, дипломирао је права 1923. и психологију 1924. у Паризу, где је и докторирао 1928. из области психологије. Радио је на Филозофском факултету у Београду, шеф катедре за Општу психологију на Одељењу за психологију<ref name=autogenerated2> Вид. Биографски речник Матице српске А-Б. pp. 336.</ref>.
=====
Проф. др. Милош И. Бајић (1902-1975), правник, нижу гимназију завршио је у Сремским Карловцима и Руми, а остале разреде у Митровици. Права је студирао на Сорбони, где је 1925. докторирао. Био је судија Среског суда у Бенковцу, Сарајеву, где је касније био професор римског права.
===== др Војислав И. Бајић (1910-1992) =====
Др Војислав И. Бајић (1910-1992) је син др Илије пл. Бајића. Основну школу и реалну гимназију је завршио у Срем.Митровици, а у Загребу је завршио Филозофски и Фармацеутски факултет. Његова докторска дисертација, под називом "''Прилог познавању металниx соли оксиантраxинона",'' коју је одбранио 1937. у Загребу, је исте године у Земуну објављена као књига. Након дисертације, до почетка рата Др Војислав Бајић је радио као научни сарадник фармацеутске фирме "Бајер" у Загребу, а од 1941. до ослобођења 1945. у њеном београдском представништву. По ослобођењу Др Бајић је обављао разне руководеће послове у југословенској фармацеутској и хемијској индустрији: принудни управник предузећа "Анилокемика" ДД Земун; један је од оснивача и први директор фабрике лекова "Галеника" у Земуну (1945) - чији је заштитни знак, који се и данас користи, сам осмислио и нацртао; директор београдског "Пролека"; плана Генералне дирекције мед. производње "Гумпро" и секретар Секције фармацеутско-хемијске индустрије Југославије. У Савезном извршном већу саветник Секретаријата за индустрију и начелник у Секретаријату за здравство и социјалну политику, одакле је отишао у пензију 1977. Као пензионер је остао активан у струци, обављајући још десет пуних година функцију председника комисије за лекове и отрове СФРЈ. Теоријским и практичним радом Др Војислав Бајић је допринео не само развоју xемије као науке, већ и изградњи фармацеутске индустрије у послератној Југославији, као и опремању свих значајних здравствених установа широм СФРЈ, апаратима, инструментима и медицинском опремом. Два његова значајна рада објавила је Бечка академија наука. За заслуге на сузбијању епидемије вариоле вере 1975. одликован је Орденом за војне заслуге са златним мачевима. Из брака са мр Олгом Маринковић има сина др Ненада Бајића (1958 -), доктора стоматологије и уметника, музичара, познатог под псеудонимом Бајоне.
====== др Ненад В. Бајић (1958-)======
Др Ненад Бајић познат под уметничким псеудонимом "Бајоне" је рођен 31.03.1958.године у Београду, од оца Војислава, магистра фармације, доктора филозофије и хемије и мајке Олге, магистра фармације. Основну школу „Вук Караџић“ и Пету београдску гимназију је завршио са одличним успехом. Паралелно је, уз приватну наставу, завршио и основну и средњу музичку школу. Дипломирао је на стоматолошком факултету у Београду и стекао звање доктора стоматологије 1983.године. 1980.године је постао најмлађи члан „Савеза Композитора Југославије“, у коме до данас има заштићених преко сто ауторских композиција. Исте године је постао и члан „Удружења Музичара Џеза, Забавне и Рок Музике Србије“. Од те, 1980.године, са синглом “Ана-Марија“ (у пратњи хора „Collegium Musicum“), почиње његова солистичка - кантауторска музичка каријера. Први солистички концерт одржава 1993.године у Великој дворани Сава Центра у Београду. Посвећен је био и хуманитарном раду. Био је члан и председник Извршног одбора „Удружења Музичара Џеза, Забавне и Рок Музике Србије“ у периоду од 1992. до 1998.године.
Са Горданом, која је дипломирани инжењер архитектуре и сликар, има двоје деце: ћерку др Мину Бајић, такође доктора стоматологије, рођену 1988. и сина Николу, студента Стоматолошког факултета у Београду, рођеног 1993.
==== Игуман Емилијан Бајић ====
| |||