Ебу Бекр — разлика између измена

| име = АбуЕбу Бекр

'''АбуЕбу Бекр''' (око [[573]]-[[23. август]] [[634]]) је био први [[калиф|халиф]], [[Мухамед]]ов таст и један од Мухамедових пратилаца. [[Сунизам|Сунити]] га сматрају законитим халифом и првим од [[праведни халифи|четири праведна халифа]]. [[Шиизам|Шиити]] верују да је он прекршио директне Мухамедове заповести и да је организовао државни удар. Научници га сврставају у првога муслиманскога халифа. Његова ћерка [[Ајша]] се удала за Мухамеда.

Муслимански учењаци се слажу да је Кадиџа била прва жена која је прихватила ислам. [[Алија|Алија ибн Абу Талиб]] је био први мушки преобрађеник, а АбуЕбу Бекр први одрасли мушки преобраћеник или трећа особа, која је прихватила ислам.

Суделовао је у биткама које је водио Мухамед. Биле су то битка код Бадра [[624]], битка код Ухуда [[625]]. и битка код Хунајна 630. За време Мухамедове последње болести [[632]]. АбуЕбу Бекр је предводио молитву.

После [[Мухамед]]ове смрти [[8. јун]]а [[632]], АбуЕбу Бекр је проглашен новим вођом тј. [[калиф|халифом]]. Оно што се десило на састанку на коме је проглашен за вођу је предмет спорова. То је извор прве шизме између сунита и шиита. Шиити верују да је Мухамед одредио [[Алија|Алију]] (Али ибн Аби Талиб).

Невоље су започеле након доласка на власт АбуЕбу Бекра. Јединство и стабилност нове државе су били озбиљно угрожени. Различита арапска племена у Хеџазу и Нејду су се побунила против халифа. Неки су само одбили да плаћају порез (зекат). Други су се вратили на стару религију и ислам прогласили идолопоклонством. Племена су тврдила да су се они поклонили Мухамеду и да са Мухамедовом смрћу престаје њихова приврженост.

АбуЕбу Бекр је инсистирао да се они нису поклонили само муслиманском вођи, него и целој муслиманској заједници. АбуЕбу Бекр је прогласио рат неверницима, који су се вратили на стара веровања. То је био почетак [[Рида ратови|Рида ратова]] (значило је рат са отпадницима од вере). Најжешћи сукоб је био са ал Ханефијем који је тврдио да је он пророк и Мухамедов наследник. Муслимански генерал [[Халид ибн Ел Велид]] је победио ел Ханефија у бици код Акрабе.

Поједине приче кажу да је АбуЕбу Бекр био кључан за очување [[Куран]]а у писаном облику. Након победе код Акрабе над ал Ханефијем [[Омер|Омер ибн ел Катаб]] (каснији [[омер|халиф Омер]]) је уочио да су погинули многи муслимани који су Куран научили напамет са усана пророка Мухамеда. АбуЕбу Бекр је замолио [[Омер]]а да надгледа сакупљање стихова Курана. Други историчари тврде да је [[Осман ибн Афан]] најзаслужнији за сакупљање и очување Курана. [[Шиизам|Шиити]] одбијају идеју да је АбуЕбу Бекр заслужан за очување Курана.

АбуЕбу Бекр је умро [[634]]. у Медини. Кратко пред смрт ургирао је муслиманској заједници да прихвате [[Омер|Омера ибн ел Катаба]] као његовога наследника. То је учињено без икаквог инцидента. Шиити верују да је вођство требало припасти [[Алија|Алији]] без икаквога саветовања. АбуЕбу Бекр је у почетку служио проповеди без плаћања, наговорили су га да прима новац, а он је опоруком сав наовац вратио у благајну. АбуЕбу Бекр је покопан у џамији у [[Медина|Медини]], где и данас лежи крај Мухамеда и [[Омер]]а.