Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану — разлика између измена

[[Датотека:Vrhovna komanda.jpg|мини|десно|300п|''Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану'']]

 

Српска војска, у [[Први светски рат|Првом светском рату]], после преласка преко [[Албанија|Албаније]], где је десеткована, се после извесног времена опоравила и заузела свој део јужног [[фронт]]а који је ишао и преко планине [[Кајмакчалан]] у [[Македонија (област)|Македонији]]. На врху ове планине се налазила и осматрачница српске врховне команде.

 

На овом, данас споменику, се налазе имена свих кључних [[генерал]]а српске војске, који су командовали у Првом светском рату.

 

Простор на којем је формиран Дворски комплекс на Теразијама<ref>Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда</ref> , све до четрдесетих година 19. века, представљао је пусто и мочварно земљиште обрасло трском. Читав простор данашњег Пионирског парка, заједно са Девојачким парком, између улица Краља Милана и Краљице Наталије, купио је крајем тридесетих година 19. века, [[Стојан Симић]], један од најутицајнијих људи Кнежевине Србије, вођа уставобранитељског режима и председник Државног савета. Симић је исушио мочваре, насуо и изравнао терен, и на непарној страни данашње улице [[Краљ Милан|Краља Милана]] подигао кућу у периоду 1840—1842. године, која је касније добила назив Стари конак. Откуп овог здања са околном баштом за потребе смештања двора кнеза [[Александар Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] 1842/43. године означио је настајање првог дворског комплекса у Београду.

Саставни део дворског комплекса представља и дворска башта, чији се настанак и развој везују за средину 19. века и подизање [[Стари конак|Старог конака]], који је већ приликом изградње био окружен мањим бројем шумског дрвећа затечених из ранијих периода. Култивисању дворске баште и њеном претварању у репрезентативније уређен „вернакуларни врт“ посветила је пажњу већ [[Кнегиња Персида Карађорђевић|кнегиња Персида]], супруга кнеза Александра Карађорђевића. У оквиру трансформације престоничког дворског комплекса у последњим деценијама 19. века, залагањем краља Милана Обреновића настављено је уређење баште сађењем егзота лишћара, од којих су неки сачувани до данас. На начин уређења баште великог утицаја имала је функција дворског вртлара, коју је деведесетих година 19. века, обављао Јохан Шнајдер, хортикултурни стручњак из Аустрије.

Данашњи простор Пионирског парка, који по пореклу припада типу резиденцијалних паркова, састоји се из три дела који се концепцијски разликују: парковски део према Булевару краља Александра, уређен у слободном стилу, површина између дворова са фонтаном, и зелена површина испред Старог двора.

 

Пирамидална форма од рустично обрађеног камења у Пионирском парку у Београду, по широко распрострањеном уверењу представља реплику кајмакчаланске осматрачнице српске војске са Солунског фронта<ref>Хранислав Милановић, Зеленило Београда, Београд 2006. 160-162.</ref>, односно осматрачнице Врховне команде Српске војске са Солунског фронта, која се налазила на Јелаку, на Могленским планинама, са које су регент Александар Карађорђевић као врховни комадант и Живојин Мишић и чланови његовог штаба, на дан пробоја Солунског фронта, 15. септембра 1918. године посматрали ток борбе. Наводно је пренета у Београд 1928. године. Такође постоје други наводи, који овај објекат идентификују као имитацију пећине Grotto, изграђеној за време владавине краља Милана Обреновића, која је служила је у декоративне сврхе. Трећи наводи говоре да је објекат изграђена као видиковац, након Првог светског рата, у време владавине краља Александра.

 

Настојећи да разјасни порекло овог објекта, у циљу изналажења документоване грађе везане за осматрачницу, од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда током 1988—89. године извршена су обимна истраживања.

 

 

* [http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:447735-Beogradske-price-Vojvode-izmesale-latinicu-i-cirilicu Беоргадске приче: Војводе „измешале“ латиницу и ћирилицу („Вечерње новости“, 10. август 2013)]

* [http://www.dijaspora.gov.rs/osmatracnica-sa-kajmakcalana/ Осматрачница са Кајмакчалана (14. јул 2014)]