Сацума (феудална област) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 2:
[[Датотека:Kagoshimajo.jpg|thumb|right|220px|Замак Кагошима]]
[[Датотека:Satsuma 150 pound cannon 1849.jpg|thumb|Топ округа Сацума, направљен 1849. године у тврђави Тенпозан у Кагошими.]]
Област '''Сацума''' ([[Јапански језик|Јап.]] 薩摩藩“Satsuma-han“) позната и као ''Областобласт Кагошима'', била је једна од феудалних области током [[Едо период]]а у [[Јапан]]у. Налази се на острву [[Кјушу]] и данас припада [[префектура Кагошима|префектури Кагошима]]. Главни град је [[Кагошима]].
 
ХаномЦентар јеуправе управљаноналазио изсе замкау замку Кагошима идок је њеногодишње финансирање износиизносило 770.000 кокуа. ОнаСацума је билабио другадруги хан по јачини одмах испод области Кага. {{sfn|Totman|1993|pp=119}}
 
== Историја ==
Породица Шимазу управљала је Сацума ханом скоро четири века све до [[Едо период]]а. Упркос оштром критиковању од стране [[Тојотоми Хидејоши|Тојотоми Хидеошија]] током Кјушу кампање 1587. године, остали су један од најмоћнијих кланова на острву. Током одлучујуће [[Битка код Секигахаре|битке код Секигахаре]], 1600. године, [[Кланклан Шимазу]] се борио на стране поражених али ће и даље током неколико стотина година бити један од најмоћнијих феудалних области [[Шогунат Токугава|Токугава Шогунаташогунат]]а. Током Едо периода област је водио Тозаматозама [[даимјо]] Шимазу клана.
 
=== Рјукју ===
[[Датотека:1781 Japanese Temmei 1 Manuscript Map of Taiwan and the Ryukyu Dominion - Geographicus - TaiwanRyukyu-unknown-1781.jpg|thumb|right|Мапа која показује југ острва КјушиКјушу и оближња острва Рјукју, 1781.]]
Године 1609, шимазуШимазу клан је затражио дозволу од шогуната да изврши инвазију на краљевство Рјукју која се налазила на југу. Након кратког напада где становници [[Рјукју]]а нису пружили превише отпора Сацума хан је присвојио неколико њених острва дајући јој ентитет вазалне државе. До краја Едо периода Сацума намеће своју политику и контролише у трговинским пословима. С обзиром на политику затварања граница, [[сакоку]], Сацума је захваљујући РјукјуРјукјуу уживаоимао упривилегију трговинитрговине кинескимкинеском добаримаробом идобијајући приде информацијаинформације о остатку света. Степен економске користи која је имала област Сацума и степен потлачености који је осећао Рјукју су теме многих дебата међу историчарима али једно је сигурно. Политички престиж и репутацију који је Сацума хан стекао путем овог односа се не доводи у питање. [[Шимазу клан]] је настављао да одржи ту њихову јединствену предност да има целу једну државу под својом контролом као вазалну државу доприносећи им на разне начине и учвршћујући позитивну репутацију на двору која им је обезбедила дугу владавину области.
 
=== Едо период ===
Мада није била најбогатији хан у [[Јапан]]у, Сацума се могла похвалити да је била једна од богатијих и снажнијих области током [[Едо период]]а. Не само због повезаности са острвима Рјукју већ и због величине, продуктивне снаге и добара које је производила. Ишло јој је и у корист даљина и одвојеност од града [[Едо|Еда]] па није била толико контролисана од владе и шогунове војске. Шимазу клан је имао позитиван утицај на шогуна па су им били дозвољени неки уступци. Добили су право да изграде још замакова ван лимита од једног којим [[шогун]] ограничава ханове контролишући на тај начин њихову војну моћ (од страха од могућих побуна). Имајући то у виду област прави замкове у својим вазалним областима стварајући тако мини-шогунате са њом на челу. Као још једну привилегију добили су право заобилажења правила „sankin„санкин kōtai“котаи“ (донета у циљу контролисања моћи и богатства даијоа). Под овим законом сваки феудални господар је био обавезан да једном годишње отпутује за Едо и тамо проведе одређено време ван свог хана и својих војних снага. Сацумин даимјо је захваљујући својим везама са шогуном морао да иде на сваке две године што им је донело још новца и моћи наспрам осталих области.
 
Иако ће се показати да је област Сацума ипак била против шогуната, домен се итекако показао верним у строгом извршавању закона донетим из Еда. Када су први [[Hrišćanstvo u Japanu|хришћански мисионари дошли у Јапан]] виђени су као озбиљна претња Јапану па је шогун забранио бављење овом религијом под најстрожијом казном која је укључивала мучење и смрт. Од свих области, Сацума је најстрожије кажњавао вернике које су упражњавали хришћанство понекад чак и бруталније него било која област у архипелагу. Међутим као супротност томе кршење закона за кријумчарење никад није била превише строго кажњивана јер је област добијала корист од страних производа чак и ван [[Нагасаки]]ја (једине под одређеним условима отворене луке) који је био под контролом Шогунаташогуната. У годинама око 1830те. Сацума је илегално трговао са [[Окинава|Окинавом]] обнављајући своје фондове захваљујући [[Зушо Хиросато|Зушу Хиросатоу]]у који је служио као каро у хан влади.
Мада није била најбогатији хан у [[Јапан]]у, Сацума се могла похвалити да је била једна од богатијих и снажнијих области током [[Едо период]]а. Не само због повезаности са острвима Рјукју већ и због величине, продуктивне снаге и добара које је производила. Ишло јој је и у корист даљина и одвојеност од града [[Едо|Еда]] па није била толико контролисана од владе и шогунове војске. Шимазу клан је имао позитиван утицај на шогуна па су им били дозвољени неки уступци. Добили су право да изграде још замакова ван лимита од једног којим [[шогун]] ограничава ханове контролишући на тај начин њихову војну моћ (од страха од могућих побуна). Имајући то у виду област прави замкове у својим вазалним областима стварајући тако мини-шогунате са њом на челу. Као још једну привилегију добили су право заобилажења правила „sankin kōtai“ (донета у циљу контролисања моћи и богатства даијоа). Под овим законом сваки феудални господар је био обавезан да једном годишње отпутује за Едо и тамо проведе одређено време ван свог хана и својих војних снага. Сацумин даимјо је захваљујући својим везама са шогуном морао да иде на сваке две године што им је донело још новца и моћи наспрам осталих области.
 
Иако ће се показати да је област Сацума ипак била против шогуната, домен се итекако показао верним у строгом извршавању закона донетим из Еда. Када су први [[Hrišćanstvo u Japanu|хришћански мисионари дошли у Јапан]] виђени су као озбиљна претња Јапану па је шогун забранио бављење овом религијом под најстрожијом казном која је укључивала мучење и смрт. Од свих области, Сацума је најстрожије кажњавао вернике које су упражњавали хришћанство понекад чак и бруталније него било која област у архипелагу. Међутим као супротност томе кршење закона за кријумчарење никад није била превише строго кажњивана јер је област добијала корист од страних производа чак и ван [[Нагасаки]]ја (једине под одређеним условима отворене луке) који је био под контролом Шогуната. У годинама око 1830те. Сацума је илегално трговао са [[Окинава|Окинавом]] обнављајући своје фондове захваљујући [[Зушо Хиросато]]у који је служио као каро у хан влади.
 
=== Бакумацу ===
[[Датотека:Shimazu by ichiki.jpg|right|200px|thumb| [[Дагеротипија]] [[ШиназуШимазу Нариакира|ШиназуШимазу Нариакире]]]]
Сацумин даијодаимјо, који је владао педесетих година 19. века [[Шимазу Нариакира]], био је веома заинтересован за Запад и њену технологију и залагао се за отварање земље. У то време, контакти са западњацима су се учесталили нарочито у области Сацума где су западни бродови често допровљавали на острва Рјукју и то не само по питању трговине већ и због успостављања дипломатских односа. Да би повећао свој утицај на Шогунатшогунат, Нариакира организује брак између шогуна [[Токугава Ијесада]] и његове усвојене кћери Ацухиме (касније познате као Теншоин).
 
У првој години Ијесадине владавине, 1854. године, комодор [[Метју Пери (комодорадмирал)|Метју Пери]] је пристигао у Јапан и присилипприсилио Јапан да прекине политику изолације. Када су споразуми потписани, првенсвено ХарисоновХарисов уговор, Јапан се нашао у неповољном положају. Исте године умире и Ијесада и Нариакира, а Нариакира пре смрти успева да именује свог нећака Шимазу Тадајошија за наследника. Како је ТадајишоТадајоши још био дете, тако је његов отац Шимазу Хисамицу преузео вођство Сацума хана у своје руке.
 
Хисамицу је поштовао политику „Kōbu„Кобу gattai“гатаи“, у преводу "јединство између Шогунаташогуната и империјалногцарског двора" па је брак између следећег шогуна [[Токугава Ијемочи]]ја и принцезе Казу (Казуномије) била велики успех за његову политичку фракцију. Међутим тајта политика ставља област у необичан положај будући да све више расте радикалније мишљење „[[Sonno joi (слоган)|Сонно џои]]“ политике (Подржимо цара, протерајмо варваре) са области [[Чошу (феудална област)|Чошу]] на челу као најгласнијег поборника.
 
[[Датотека:Takamori Saigo.png|thumb|150px|[[Саиго Такамори]]]]
Године 1862, током [[Намамуги инцидент]]а, један [[Енглези|Енглез]] је убијен од стране самураја из Сацуме што ће довести до [[Бомбардовање Кагошиме|бомбардовања Кагошиме]] од стране британске [[Краљевска ратна морнарица|Краљевске морнарице]] исте године. Иако је област Сацума успела да се одупре нападу, догађај је показао колико је неопходно да [[Јапан]] у најскорије време почне да улаже у западно наоружање и реформу војске.
 
У међувремену фокус Јапанске политике се пребацује на [[Кјото]] где почиње право политичко превирање. Шогунат задужује области Сацума и [[Аизу]] да чувају империјалну палату против снага Сонно џои покрета резултирајући сукобомкојисукобом који ће се каснијеукасније у историји називати Кинамон[[Кинмон инцидент]] или инцидемтоминцидентом код империјалнецарске капије 1864. године. Након те борбе, Шогунатшогунат је уз помоћ вођства Саиго Такаморија одлучио да казни округ Чошу за околности коги су довели до првог Чошу похода, али је Саиго одлучио да избегне војну интервенцију дозволивши да се ситуација изглади тако што ће дозволити [[сепуку]] троје најважнијих људи одговорних за сукоб.
 
[[Датотека:Japanese Satsuma pavillion at the French expo 1867.jpg|thumb|left|Павиљон "владајућег тела Сацуме" на [[Светска изложба|светској изложби]] у [[Париз]]у 1867. године.]]
Када је Шогунатшогунат решио да коначно порази округ Чошу у „Другом„[[Други поход на Чошу|Другом походу“походу на Чошу]]“ , следеће године, [[Саиго Такамори]] и [[Окубо Тошимичи]] решавајуодлучују да промене стране. Чошу и Сацума се уједињују, ствара се [[Сатчо алијанса]] а као посредник и сведок наћи ће се [[Сакамото Рјома]], неутрални [[самурај]] из [[Тоса (феудална област)|округа Тосе]].
 
Друга борба ће се показати као катастрофална по Шогунатшогунат. Скоро у истом периоду Шогунатшогунат је поражен на бољном пољу али и у палати, јер Шогуншогун [[Токугава Ијемочи|Ијемочи]] умире од [[берибери]] болести у [[Осака|Осаки]]. Следећи изабрани Шогуншогун наредиће престанак борби.
 
[[Датотека:Flag of Satsuma domain.svg|thumb|150px|Застава Сацума снага током [[Бошин рат]]а.]]
Упркос труду новогкако Шогунаби дареформисао направивладу реформишенови владушогун не успева да контролише све више растући покрет ракоја се залагала за рестаурацију царске владавине. Чак и када је напустио позицију владајућег тела у Јапану борбе су се још увек наставиле свешто доје [[Биткакулминирало у Тоба-Фушими|биткеграђански урат Тоба-Фушими]]па је 1868. године када је Шогуншогун, поражен побегао у Едо. Тада је Саиго Такамори одвео своје јединице у Едо где је осигурана мирна предаја власти цару. ([[Теншоин]]). Бошин рат]] је трајао све док последње јединице Шогунаташогуната нису поражене 1869. године.
 
=== Меиџи период ===
Влада [[Меиџи период]]а, која је оформљена после ових догађаја била је састављена понајвише од људи из области Сацума и [[Чошу (феудална област)|Чошу]]. Људи из ових области доминирали су политиком све до Првог светског рата, међутим услед новог поретка где су класе изједначене и нема више потребе за војном снагом мачевалаца, самураји округа Сацума су се још једном окупили под [[Саиго Такамори]]јем 1877. године и започели сукоб познат као Побуна СацумаСацуме.
 
Влада [[Меиџи период]]а, која је оформљена после ових догађаја била је састављена понајвише од људи из области Сацума и [[Чошу (феудална област)|Чошу]]. Људи из ових области доминирали су политиком све до Првог светског рата, међутим услед новог поретка где су класе изједначене и нема више потребе за војном снагом мачевалаца, самураји округа Сацума су се још једном окупили под [[Саиго Такамори]]јем 1877. године и започели сукоб познат као Побуна Сацума.
 
== Листа даимјоа ==
Наследни [[даимјо]] је главна владајућа фигура округа.
 
{{columns-list|2|[[Датотека:Maru juji.svg|30px]] '''[[Шимазу клан]]''' 1602-1871 ([[Тозама]]; 770,.000 [[коку]])
 
# [[Шимазу Ијехиса]] ([[Јапански језик|Јап.]] 島津家久) 1602–1638
# [[Шимазу Мицухиса]] ({{јез-јап|島津光久}}) 1638–1687
Линија 60 ⟶ 57:
# [[Шимазу Нариоки]] ({{јез-јап|島津斉興}}) 1809–1851
# [[Шимазу Нариакира]] ({{јез-јап|島津斉彬}}) 1851–1858
# [[Шимазу Тадајоши]] ({{јез-јап|島津忠義}}) 1858–1871}}
 
== Познате личности области Сацума ==
{{columns-list|3|; [[Сенгоку период]]
* [[Шимазу Јошихиро]]
* [[Нииро Тадамото]]
Линија 80 ⟶ 77:
* [[Курода Кијотака]], други премијер Јапана
* [[Мацуката Масајоши]], четврти и шести премијер Јапана
* [[Јамамото Гоннохјое]]., двадесет други премијер Јапана
* [[Мори Аринори]]
* [[Макино Нобуаки]]
Линија 114 ⟶ 111:
* [[Курода Сеики]], сликар
 
;Предузетници
;Entrepreneurs
* [[Годаи Томоацу]]}}
 
== Види још ==
* [[Чошу (феудална област)]]
* [[Побуна СацумаСацуме]]
* [[Бошин рат]]
* [[Сатчо алијанса]]
Линија 130 ⟶ 127:
* {{Cite book |ref= harv|last=Totman|first=Conrad|title=Early Modern Japan|url=http://books.google.com/books?id=Mb7Zp3LF-VAC&pg=PA119|year=1993|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-91726-2|pages=119}}
* Sakai, Robert (1957). "Feudal Society and Modern Leadership in Satsuma-han" ''Journal of Asian Studies'' Vol 16. pp. 365–376
* Sakai, Robert (1968). "The Consolidation of Power in Satsuma-han." in ''Studies in the Institutional History of Early Modern Japan.'' ([[John Whitney Hall|John W. Hall]] & [[Marius Jansen]] eds.) Princeton: Princeton University Press.
* Sakai, Robert, et al. (1975). ''The Status System and Social Organization of Satsuma.'' Tokyo: Tokyo University Press.