Куршумлија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
{{malo_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Sveti_Nikola_Kursumlija3.jpg|мини|250п|[[Манастир Светог Николе код Куршумлије|Свети Никола Топлички]]]]
[[Датотека:Kursumlija_Bogorodica1.jpg|мини|250п|[[Манастир Богородице код Куршумлије|
[[Датотека:Stara kuća u Kuršumliji.JPG|мини|250п|Стара кућа у Куршумлији]]
[[Датотека:Kursumlija3.jpg|мини|250п|Споменик у центру Куршумлије]]
Ред 32:
У доба [[Антички Рим|Римљана]] Куршумлија се називала ''-{Ad Fines}-'', што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.
Приликом установљавања самоуправне [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]], византијски цар [[Василије II Бугароубица|Василије II]] је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и [[Нишка епархија]],
У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између [[1159]]. и [[1168]]. године он је овде саградио своја прва два [[манастир]]a [[Манастир Светог Николе код Куршумлије|Светог Николу Топличког]] и [[Манастир Богородице код Куршумлије|
Приликом установљавања аутокефалне [[Жичка архиепископија|Српске архиепископије]], први српски архиепископ [[Свети Сава]] је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У [[Топличка епархија]] са средиштем у [[манастир Светог Николе код Куршумлије|Светом Николи Топличком]]. Након проглашења [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима ''топличким'' и ''белоцркванским''.
| |||