|
| коментар =
}}
'''''Нарцис и Златоусти''''' ({{јез-нем|Narziß und Goldmund}}) је роман је немачко-швајцарског књижевника и нобеловца [[Херман Хесе|Хермана Хесеа]], први пут објављен 1930, у којем се приповеда о пријатељству два младића супростављених нарави, интелектуалногинтелектуалном монаха НарцисаНарцису и чулног скитницечулном ЗлатоустогЗлатоустом, чији се животни путеви у младости разилазе, дане би ли се поново сусрели у старости као индивидуе остварене на различите начине. Жанровски се одређује као [[филозофски роман]] и исприповедан је у облику продужене [[Парабола|параболе]], творећи причу о појединцу у потрази са самоостварењем. којаЖанровска јепоетика карактеристичнафилозофког и за неке друге Хесеове романе. Оваква формаромана условила је даи сеприповедање у предстваљањукоме догађајасе више тежило општостиуниверзалности негона рачун конкретизацијиконкретизације, док су ликови обликовани као отелотворење неких особина или животне филозофије. Ова форма карактеристична је и за неке друге Хесеове романе ([[Сидарта (роман)|Сидарт]]а).
Централни мотиви и симболи романа организовани су низом живописних опозиција: природа/цивилизација, живот/смрт, чулност/аскеза, уметност/наука, душа/дух, иитд. Оне су великим делом сузасноване инспирисанена [[Фридрих Ниче|НичеовомНичеовој]] концепцијомконцепцији ''аполонијског'' и ''дионизијског принципа'' изнетих у књизи ''[[Рођење трагедије]]''. Ове опозицијеОпозиције нису дословно супростављене, неговећ су и међусобно измешане и свака понаособ чувачувајући амбивалетност. Супростављеност се огледа и у концепцији главних протагониста. Нарцис, научник и [[теолог]], читав живот проводи у манастиру, где одговорно бринућибрине о братству, читајући књиге, одрицајући се ужитака и понављајући свакодневне ритуале, док Златоусти, љубавник и уметник, путује по свету, док ужива у чулности, мењајућии мењању љубавницељубавница, сапутникесапутника и пределепредела. Нарцисова преданост и [[мистицизам]] уздижу га изван земаљских ствари према божанској природи хришћанског оцаОца, док Златоустова уметност и начин животаослобођеност произалезе из окренутости чулним сликама земаљског и служења [[Паганизам|паганској]] мајци, која свим стварима на земљи даје облик, не би ли гаих поново уништила и вратила у првобитно ништавило. Концепција прамајке универзума, осим сличности са ничеанским ''дионизијским принципом'' и паганским погледом на свет, донекле наликује и [[Артур Шопенхауер|Шопенхауеровој]] идеји ''слепе воље'' изнетој у књизи ''[[Свет као воља и представа]]''.{{sfn|Sollars|Jennings|2008|p =557}} Ова два принципа се остварују и на плану [[хронотоп]]а у роману, тако да се; од двадесет поглавља десет се одиграва у манастиру, док се десет одиграва на путовању.{{sfn|Mileck|1981|p =210}} Својеврсни утицај на филозофску потку књиге извршиле су и теорије о [[архетип]]у [[Карл Густав Јунг|Карла Густава Јунга]]. ''Нарциса и Златоустог'' на српски језик превео је [[Бранимир Живојиновић]], а превод је први пут 1961,штампан а1961. самСам превод је до данас прештампаван у више од десет издања.
|
