Отворите главни мени

Херман Хесе (нем. Hermann Hesse; Калв, 2. јул 1877Монтањола, 9. август 1962) био је немачки писац, песник и сликар.[1]

Херман Хесе
Hermann Hesse 1927 Photo Gret Widmann.jpg
Херман Хесе
Датум рођења(1877-07-02)2. јул 1877.
Место рођењаКалв
 Немачко царство
Датум смрти9. август 1962.(1962-08-09) (85 год.)
Место смртиМонтањола
 Швајцарска
НаградеНобелова награда за књижевност

Потпис

Његова најпознатија дела су Степски вук (нем. Der Steppenwolf), Сидарта (нем. Siddhartha) и Игра стаклених перли (нем. Das Glassperlenspiel) у којима су уочљиви његово занимање за егзистенцијалне, духовне и мистичне теме и велики утицај будистичке и хиндуистичке филозофије. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1946. године.

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је у граду Калву, Виртемберг, 1877. године. Његови родитељи служили су у Индији Базелској мисији, протестанстком мисионарском друштву. Херманова мајка, Марија Гундерт, рођена је током једне такве мисије у Индији, 1842. године. Описујући своје детињство оставила је забелешку да није било нарочито лепо. Родитељи су је оставили у Европи када је имала само четири године да би се вратили у Индију. Године 1922. је емигрирао у Швајцарску, а 1923. је постао швајцарски држављанин. Као антимилитариста и пацифиста, јако се успротивио Првом светском рату. Његова осећања која се тичу рата изражавао је у многим својим књигама. За време Другог светског рата, нашао се се у чудним околностима. Немачки министар пропаганде, Јозеф Гебелс, у почетку је штитио његове књиге, и као резултат Хесе је могао да објављује своја дела. Међутим, када је захтевао да одређени делови његовог романа Нарцис и Златоусти (нем. Narziss und Goldmund) који се тичу погрома остану недирнути, нашао се на нацистичкој црној листи. Ипак, успео је да избегне Други светски рат и скрасио се у Швајцарској.

Као и многи његови ликови, Хесе је у току свог живота имао много проблема са женама. Његов први брак са Маријом Берноули, са којом је имао троје деце, завршио се трагично, тако што је његова жена ментално оболела. Његов други брак са певачицом Рут Венгер, трајао је веома кратко, а највећи део времена провели су одвојени једно од другог. То је довело до дубоке емотивне кризе, Хесе се повукао у себе и избегавао социјалне контакте, што је описао у свом роману Степски вук (нем. Der Steppenwolf). Ипак, његов трећи брак са Нинон Долбин Ауслендер (1895—1966), трајао је до краја његовог живота. Своју трећу жену споменуо је у књизи Путовање на исток (нем. Die Morgenlandfahrt).

Хесе је у свом каснијем животу развио одређену дозу конзервативизма. У Игри стакленим перлама (нем. Das Glasperlenspiel), један од ликова проглашава сву музику после Јохана Себастијана Баха вештачком и лошом, проглашавајући Лудвига ван Бетовена за екстремни пример лошег укуса у музици. Иначе, Игра стаклених перли, са својим идеализованим средњовековним стилом била је изузетно популарна књига у ратом разрушеној Немачкој 1945. године.

Хесе је умро у сну у Монтањоли 9. августа 1962. године у својој 85. години.

БиблиографијаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Herman Hese: Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu” (Buka.com). 02. 07. 2016. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2017. Приступљено 26. 09. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди