Милојева и Срндакова буна — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Поправљене везе: Лужница → Лужница (област) |
||
Ред 35:
Устанак је избио [[6. април|6.]] односно [[18. април]]а (по новом календару) [[1841]]. године, на црквени празник [[Антипасха|Томину недељу]]. За центар устанка у нишком крају узима се село [[Каменица (Ниш)|Каменица]]. Устанак је објавио угледни сеоски домаћин и трговац [[Милоје Јовановић (трговац)|Милоје Јовановић]], један од двојице ранијих [[коцабаша]] за [[Нишка нахија|Нишку нахију]], организатор устанка, човек веома популаран у народу на ширем подручју [[Нишки пашалук|Нишког ејалета]]. По претходном договору са предводницима из других предела и нахија, устанак је одмах избио и у већем делу [[Прокупачка нахија|Прокупачке нахије]], у [[Пиротска нахија|Пиротској нахији]], у [[Лесковачка нахија|Лесковачкој нахији]] и у северном делу [[Врањска нахија|Врањске нахије]]. Као нахијски и помесни предводници устанка били су: [[Никола Срндаковић-Срндак]] из [[Горњи Душник|Горњег Душника]] у Заплању, [[Стојан Чавдар]] из [[Велики Крчимир|Великог Крчимира]] у [[Заплање|Заплању]], [[Станко Атанацковић Бојаџија]] из [[Власотинце|Власотинца]], поп Симон из [[Лесковац|Лесковца]], поп Ђорђе Јанковић из [[Пољанице]], Стаменко Ђокић из [[Јастребац (Власотинце)|Јастрепца]], села у [[Грделичка клисура|Грделичкој клисури]], Сава Божиновић из [[Врање|Врања]], [[Младен Белопаланчанин]], бивши [[буљукбаша|буљубаша]] Карађорђев у Првом српском устанку, Јеленић у Пиротској нахији итд.
У подигнутим крајевима устаници су уништили или протерали све представнике турске власти, овладали су свим пограничним турским караулама на српској граници (према [[Сврљиг]]у, на Грамади и на Јастрепцу) и ослободили сву територију преко Топлице и на десној обали [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]: [[нишка котлина|нишку котлину]], [[Заплање]], [[Бела Паланка|Белу Паланку]], [[Темска|Темску]] и [[Висок]], [[Коритница|Коритницу]], [[Лужница (област)|Лужницу]], [[Власотинце]], [[Црна Трава|Црну Траву]], Власину, [[Грделичка клисура|Грделичку клисуру]], затим [[Добрич]], доњу Јабланицу, лесковачко Поречје, Пољаницу, Масурицу и делове врањске [[Пчиња|Пчиње]] и [[Знепоље|Знепоља]] (даље у Бугарској, устанак се распламсао у Загорју са Белоградчиком и Берковицом, и на целу [[видинска нахија|видинску]] и [[ломпаланачка нахија|ломпаланачку нахију]]. Услед оваквог, скоро јединственог настанка и развоја устанка, [[Нишка тврђава|нишка Тврђава]] се нашла опкољеном, Лесковац је био одсечен, а Пирот непосредно угрожен. На овако пространој територији на оружје се дигло око 18-20.000 људи.
== Слом устанка ==
| |||