Манастир Троноша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређивање
Ред 24:
}}
[[Датотека:Tronoša monastery 18.jpg|Чесма Југовића код манастира Троноша|мини|250п]]
'''Манастир Троноша''' припада [[Епархија шабачка|Епархији шабачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Налази се коду селу [[ТршићКоренита (Лозница)|ТршићаКоренита]], у селунепосредној близини [[КоренитаТршић (Лозница)|КоренитаТршића]], на територији [[Град Лозница|града Лознице]].<ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/sabacka/tronosa/tronosa.htm Манастир Троноша са црквом Ваведења Пресвете Богородице (www.manastiri.rs)]</ref>
 
== Прошлост манастира ==
У [[Троношки летопис|Троношком летопису]] из [[1791]]. као [[Ktitor|ктитор]] манастира спомиње се краљица [[Каталина Арпадовић|Каталина Немањић]], жена [[стефан Драгутин|краља Драгутина]]. Сматра се да је манастир настао између [[1276]]. и [[1282]]. године. Страдао је од Турака крајем [[15. век]]а када је црква срушена до темеља. [[Манастир]] је обновљен је у [[16. век]]у, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је [[1559]]. године.
 
Игуман Јован опремио је у манастиру преписивачку радионицу где су [[1571]]. и [[1581]]. године преписиване богослужбене књиге за Троношу и суседне манастире. Троношки [[игуман]] Михаило боравио је [[1625]]. године у Русији, у периоду од 16. до 18. века руски Синод је помагао овом манастиру. Оловни покривач са манастирске цркве насилно је скинут крајем [[17. векавек]]а.
 
За време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1019/tekst/vasa-dela-su-besmrtna/ Александар Д. Средојевић: „Ваша дела су бесмртна“ (''Православље'', број 1019, 1. септембар 2009)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> био је на челу борбе. [[Вук Стефановић Караџић]] је учио школу у овом манастиру [[1797]]. године. За време [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. После Другог светског рата црква је обнављана 1964. и 1987. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].<ref>[http://www.rastko.org.rs/svecovek/ustrojstvo/manastiri/tronosa/szivojinovic-tronosa.html Слободан Живојиновић: ''Манастир Троноша''] (књига из 1969)</ref>
Ред 39:
Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили [[Југ Богдан]] и девет браће Југовића пред полазак у [[Косовска битка|Косовски бој]]. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић [[1894]]. године. Почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]] старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941.]]
 
Последње обнављање капеле, узиз којучијег јетемеља извире чесмавода, извршили су епископ шабачко-ваљевски [[Јован Велимировић|Јован]] и игуман манастира Троноше [[Антоније Ђурђевић]]. [[Капела (грађевина)|Капела]] је посвећена [[свети Пантелејмон|светом Пантелејмону]]. Са спољашње стране капеле, изнад цеви за водуизвора, изграђена је слика [[мозаик]] девет Југовића са Југ-Богданом у средини, сви на коњима пред полазак у бој на Косово.
 
== Награда „Троношки родослов” ==