Осман Карабеговић — разлика између измена

Због активности у [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-у и Партији био је ухапшен. На саслушању су га тукли [[bič (predmet)|корбачем]]. Пуштен је из затвора под притиском демократске јавности. Осман је [[1933]]. уписао [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|ветерину]] у [[Загреб]]у. Укључио се у рад СКОЈ-а и Партије. Због те активности био је више пута хапшен од загребачке полиције. [[1935]]. протјеран је у Бању Луку. Школске [[1936]]/37. уписао се на [[Медицина|медицину]] у [[Београд]] и постао један од најактивних студената и комуниста, па је изабран за члана Универзитетског комитета СКОЈ-а и члана Акционог одбора у [[Београд]]уБеограду. Учесник је свих демонстрација против режима, па је више пута хапшен и премлаћиван. Кад је отпочео Други свјетски рат, Осман се враћа у [[Бања Лука|Бању Луку]]. Изабран је за члана Обласног комитета [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] за Босанску крајину.

Један је од организатора савјетовања које је одржано почетком јуна [[1941]]. на [[Бањ брдо|Бањ брду]], изнад [[Бања Лука|Бањалуке]]. То је био посљедњи договор комуниста у припреми устанка у Босанској крајини. У другој половини јуна [[1941]]. он обилази [[Приједор]], [[Нови Град|Босански Нови]], [[Босанска Крупа|Крупу]] и Бихаћ, одржава састанке са војним повјереницима и партијским комитетима и преноси усвојене одлуке руководства КПЈ у вези са припремама устанка. Почетком јула [[1941]]. заједно са [[Јосип Мажар Шоша|Јосипом Мажаром Шошом]] обишао је [[Босански Петровац]] и Двор и формирао војне комитете за припреме оружане борбе.

Уочи самог устанка, [[25. јул]]а [[1941]]. присуствовао је савјетовању у [[Орловци]]ма код [[Приједор]]аПриједора, гдје је извршен распоред. Карабеговић је, заједно са доктором Младеном Стојановићем, упућен на [[Козара|Козару]] да организује устанак. Са доктором [[Младен Стојановић|Младеном Стојановићем]], [[Јосип Мажар Шоша|Јосипом Мажаром Шошом]] и другим приједорским, новским и дубичким комунистима организовао је оружане групе и акције. Већ у августу [[1941]], када је формиран [[Други крајишки партизански одред|Други крајишки НОП одред]], постао је његов први [[политички комесар]]. Почетком октобра [[1941]]. учествовао је на војном савјетовању које је одржано у главном штабу за Босну и Херцеговину на [[Романија|Романији]].

Један је од организатора обласног партијског савјетовања за Босанску крајину, одржаном [[22. фебруар]]а [[1942]]. у [[Кнежево|Кнежеву]]. Тада је Осман постављен за [[политички комесар|политичког комесара]] Оперативног штаба за [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], а крајем [[1942]], кад је формиран [[Трећи босански корпус НОВЈ|Први босански корпус]], постављен је за његовог политичког комесара. До краја рата, између осталог, био је секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, члан Покрајинског комитета [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и члан Главног штаба НОВ и ПО за Босну и Херцеговину. Учествовао је као вијећник на I и II засједању [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а и на оба засједања [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ]]-а.

* предсједник Извршног вјећа Народне скупштине [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] од [[1956]]. до [[1963]]. године.

Године [[1972]]. искључен је из СКЈ, због „супротстављања политици [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]]“СКЈ“.

Умро је [[24. јун]]а [[1996]]. године у [[Београд]]уБеограду. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].