Манастир Наупара — разлика између измена

{{Споменик културе

|Име=Манастир Наупара

Током прве половине последње деценије [[20. век]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзервација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=764|Име=Манастир Наупаре|Чланак=Наупара, манастир}}</ref>.

 

Манастирска црква, посвећена [[Богородица|Богородици]], има основу [[триконхос]]а, сажетог типа, са [[Купола|куполом]] над [[наос]]ом и [[звоник|кулом звонаром]] над [[нартекс]]ом. Горњи део њене фасаде украшен је [[грађевински камен|каменом]] [[Декоративна пластика|декоративном пластиком]], међу којом се, својом ''лепотом и монументалношћу''<ref name="СК" />, истиче [[камена розета]] на њеној западној фасади, а за улепшавање фасада коришћене су и [[Сликарство|сликарске]] технике.

 

[[Живопис]] у унутрашњости цркве, настало је у два маха, крајем [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV века]]<ref name="СК" />, како је утврђено током истраживања [[1992]]. године, а очувано је само делимично. Ктиторска композиција, која је данас сачувана у мањим деловима, смештена је на споју јужног и источног зида [[нартекс]]а, док се изнад улаза у централни део цркве, налази Богородица са [[Христос|Христом]], који су насликани у линети. Христос [[Пантократор]] био је насликан на своду куполе, по којој били приказани [[јеванђелисти]] и [[библијски пророци]]. Циклус Великих празника насликан је у зонама испод куполе, на сводовима бочних апсида, другим сводовима и простору испод саме куполе, док су у првој зони јужне апсиде приказани [[свети ратници]].