Википедија

Добричево — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Сређивање
Ред 1:
{{Сређивање|Потребна је језичко-стилска корекција чланка, треба средити одељак Литература и слично.||||Географија}}
{{Насељено место у Србији
|место=Добричево
Линија 17 ⟶ 16:
|гдуж=21.352333
}}
'''Добричево''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Бела Црква|општини Бела Црква]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]] и спада у групу [[Караш|карашких]] насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља [[Општина Бела Црква|белоцркванске општине]]. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној [[Румунија|Румунији]]. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца [[Вршац|Вршца]] према [[Бела Црква|Белој Цркви]].
 
Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 199 становника.
Линија 24 ⟶ 23:
Добричево је релативно младо насеље. Први пут се помиње око [[1825]]. године, под називом -{Udvarsállás}- a од 1922. године Добричево.
 
Добричево је двадесетих година основала управауправу [[гроф]]овског имања Бисинген у Жаму икоји су населили ([[1827]]) са 265 римокатоличких колониста, који су ову колонију већ идуће године напустили. Место је дефинитивно насељенобило опетнасељено римокатоличким [[Мађари]]ма, којих је [[1835]]. било 360-оро. становника [[1838]]. године повећао се њихов број на 480 становника-оро, али је [[1848]]. спао на 359 становника-оро.
 
Године [[1846]]. године изузета је ова нова насеобина из оравичког среза и припојена јамском [[срез]]у. Од [[25. март|25. марта]] до [[19. август|19. августа]] [[1848]]. постојало је овде месно капеланство. Око [[20. јун|20. јуна]] [[1848]]. из села је отишло 150 људи у [[Бела Црква|Белу Цркву]] за појачање мађарске посаде. Зато је [[16. септембра]] уништено [[пожар]]ом од српских војних јединица врачевгајског логора. Године [[1854]]. године било је 337 становника, а површина катастралне општине била је 2955 ланаца, узевузевши ту и некадашњи алодиални посед од 270 ланаца. Удварсалашу је била тада испостава белоцркванске парохије.
 
Године [[1861]]. године подигнута је садашња [[црква]], а [[1865]]. било је 110 малопоседника и 1 великопоседник. Бројно стање становништва последњих деценија: 1869. било је 425 становника, 1880. 472 (највише бројно стање насеобине), 1890. 464, 1900. 468, 1910. 462, (од чега [[Мађари|Мађара]] 330, [[Румуни|Румуна]] 79, [[Чеси|Чеха]] 41).
 
Бројно стање становништва последњих деценија: [[1869]]. било је 425 становника, [[1880]]. 472 становника (највише бројно стање насеобине), [[1890]]. 464 становника, [[1900]]. 468 становника и [[1910]]. 462 становника.
Године 1891. подигнута је жељезничка станица. Након Првог светског рата 1918. ушла је српска војска у насеобину, која је 1919. припојена вршачком срезу торонталној-тамишке жупаније.▼
 
▲Године [[1891]]. године подигнута је жељезничка станица. Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] [[1918]]. ушла је српска војска у насеобину, која је [[1919]]. припојена вршачком срезу торонталнојторонталне-тамишке жупаније.
Године [[1921]]. пописано је 305 становника, од којих је било 1 [[Словак]], 50 [[Чеси|Чеха]], 26 [[Румуни|Румуна]], 1 [[Italijani|Италијан]] и [[Мађари]] 227; православних 19, католика 281, гркокатолика 1, евангелика 4.
 
[[1921]]. године пописано је 305 становника (од којих се састојало: 50 [[Чеси|Чеха]], 26 [[Румуни|Румуна]], по један [[Словак]], [[Italijani|Италијан]] и 227 [[Мађари|Мађара]] од којих је било 19 [[Православни хришћани|православаца]], 281 [[католик]], 1 [[Гркокатолицизам|гркокатолик]] и 4 [[Евангелизам|евангелика]]).
 
== Демографија ==
Линија 156 ⟶ 157:
 
== Литература ==
* Феликс Милекер: Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.▼
* '''Литература'''
* М. Марина: Летопис у периоду 1812 – 2009 г. (Беч, 2009.)
▲* Летописи општина у јужном Банату написао Филикс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
* Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Добричево настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [http://www2.genealogy.net/privat/flacker/omos.htm]
* Наше село у опште није довољно проучено. На овом пољу имало би се још врло много урадити. За боље упознавање наших села, вароши, варошица и градова. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“
* за општине банатског дела Области овај посао обавио, тако исто стручно и научно, Г, Феликс Миликер, кустос и библиотекар градске библиотеке у Вршцу.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Добричево”