Тера Аустралис — разлика између измена

Овај појам је увео [[Аристотел]]. Његове идеје је касније проширио [[Клаудије Птолемеј|Птолемеј]] у [[1. век]]у, који је веровао да је [[Индијски океан]] на југу затворен копном и да се копно на северној хемисфери требало уравнотежити копном на јужној хемисфери. Током [[ренесанса|ренесансе]], Птолемеј је био главни извор за европске картографе, па се ново копно почело појављивати на њиховим мапама. Иако су географска открића [[Фернандо Магелан|Магелана]] и [[Френсис Дрејк|Френсиса Дрејка]] понекад смањивала подручје у ком би се континент могао пронаћи, картографи су задржали Аристотелово мишљење. Научници су доказивали његово постојање наводећи као аргументе да би тамо требало да постоји велика копнена маса као контратежа познатом копну на северу. Обично је то копно приказивано као копно око [[Јужни пол|Јужног пола]], али много веће од стварног [[Антарктик]]а, простирући се далеко на север - посебно у [[Тихи океан|Пацифик]]. [[Нови Зеланд]], који је Европљанин ([[Абел Тасман]]) први угледао пут угледао [[1642]], је сматран од неких као део тог континента, као и Африка и Аустралија.