Ракуго — разлика између измена

Ракуго је описан као „[[ситком]] са једном особом која игра све улоге“.<ref>[http://www.baruch.cuny.edu/news/japanese_standup.htm Rakugo related interview from Baruch College] Приступљено 11. маја 2007.</ref>

Уметник је увек у средини сцене који говором и телом подражава радњу приче. Осим дијалога ликова прича има увод у виду нарације и монолог. Уметник изговара шта лик тренутно мисли, како резонује и шта планира али и описује где се радња налази, у које време и шта се дешава. Монолог је увек прекинут наглим доласком дијалога који се назива још и {{nihongo|'''очи'''|落ち||у преводу:. "пад"}} или {{nihongo|''саге''|下げ|| у преводу: "спуштање"}} у зависности од јачине прекида једноличног темпа приче. Јапанци разликују дванаест типова „очи“ прекида са више варијација које су се развиле током времена.<ref>[http://starbulletin.com/96/05/30/features/story3.html Rakugo: universal laughter - Tim Ryan] Приступљено 11. маја 2007.</ref>

 

Рани ракуго је имао више стилова као што је {{nihongo|'''шибаибанаши'''|芝居噺||позоришни дискурс}}, {{nihongo|'''онгјокубанаши'''|音曲噺||музички дискурс}}, {{nihongo|'''каиданбанаши''' |怪談噺||дискурс о духовима – страшне приче}} и {{nihongo|'''нинјобанаши'''|人情噺||сентиментални дискурс}}. У тим ранијим поделама форма прекидања – тз. „очи“ није постојала у данашњем облику.

 

Током [[Едо период]]а (1603–1867), захваљујући трговачкој класи [[чонин]]а, ракуго се проширио на ниже класе. Створене су многе трупе извођача који су наступали један за другим а у том периоду се штампа и прва колекција текстова. Током 17. века глумци су називани именом ''ханашика'' (у списима записани као 噺家, 咄家, или 話家; што у буквалном преводу значи “приповедач”), док се данас ипак користи реч еквивалентног превода ракуго-ка.

 

Пре појаве модерног ракугоа у Јапану се практиковао и врло сличан стил {{nihongo|'''кобанаши'''|小噺}} који је био кратка представа са „очи“ упадицама које су биле популарне између 17. и 19. века. За разлику од рангакуа који се одвија у позоришту или затвореним објектима, кобанаши се изводио на улицама и отвореним просторима. Порекло ове форме може се наћи у текстовима ''Кино ва кјо но моногатари'' (''Јучерашње приче испричане данас'', око 1620. године), који обухвата око 230 прича непознатог аутора. Несумљиво је да су све ове форме утицале на данашњу форму модерног ракугоа.

 

== Утицајни извођачи ==

 

Град [[Кјото]] био је дом уметника Цују но Горобеи (1643–1703), чији су радови укључени у збирци ''Каракучи цују га ханаши'' познате по многим причама које користе „игру речи“ и приповедају се на другим дијалектима јапанског језика из других регија, док је из Осаке долазио Јонезава Хикохачи са краја 17. века остављајући за собом велики број ауторских прича који се и данас приповедају. Као пример, једна од његових кратких прича гласи овако:

 

{{quote |Човек изгуби свест у кади. У великој конфузији коју прати озбиљност ситуације доктор долази, мери му пулс а затим мирно наређује: „Повуците чеп, нек истекне вода“. Када је вода истекла, доктор рече: „Добро. Сад ставите поклопац и носите на гробље.“ }}

 

 

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Rakugo}}

* [http://www.yu.emb-japan.go.jp/srpski_verzija/saopstenje/rakugo.pdf Јапанско саопштење о доласку ракугоа у Београд]

* [http://akter.co.rs/30-kultura/142472-rakugo-prvi-put-u-beogradu.html Ракуго први пут у Београду]

* [http://www.english-rakugo.com/english_version/english_index.html Енглески сајт о ракугоу]

* [http://www.youtube.com/results?search_query=Rakugo&search=Search Видео примери ракугоа на јутубу]