Велика Морава — разлика између измена

Велика Морава настаје спајањем [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]] близу [[Сталаћ]]а, малог града и централне железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно од [[Смедерево|Смедерева]] Велика Морава је дуга 185  km. Са својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493  km. Јужна Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600  km дужине. Данас је најудаљенији извор воде за моравски слив извор реке [[Ибар]], десне и највеће притоке Западне Мораве. Ибар извире у [[Црна Гора|Црној Гори]] и заједно као систем Ибар-Западна Морава-Велика Морава представља речни систем дужине 550  km, и као такав је најдужи водени пут на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]].

Притоке Велике Мораве су кратке по дужини. Најдужа је [[Јасеница (река)|Јасеница]] (79  km) а друге су ретко преко 50  km. Десне притоке су: [[Јовановачка река]], [[Црница (река)|Црница]], [[Манастир Раваница|Раваница]], [[Ресава (река)|Ресава]] и [[Ресавица]] (или Ресавчина). Леве притоке су бројније, укључујући: [[Каленићка река]], [[Лугомир]], [[Belica (reka)|Белица]], Осаоница (или Осаница) [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепеница]], [[Рача]], и Јасеница. Многе од њих нису богате водом, али током кишних година оне изазивају велике поплаве, што је главни проблем целог моравског слива. Пре уливања у Дунав, Велика Морава се рачва, чинећи 47  km дуг рукавац под називом [[Језава]], који се улива у [[Дунав]] одвојено у [[град]]у [[Смедерево|Смедереву]] пошто се претходно споји са дужом (51  km) реком [[Раља (река)|Раљом]], са леве стране.

Велика Морава је пример реке која меандрира. Она јесте била 245  km дугачка од настанка до ушћа, међутим правом линијом то је свега 118  km. Тако је однос меандрирања 118:245, што је у самом врху река у Европи.

Речно корито је широко 80-200 -{m}- и дубоко до 10 -{m}-. Сасвим је уобичајена појава да Морава после поплаве промени ток остављајући на месту претходног корита језера, која су позната под називом ''моравиште''. Јужна Морава је због влике ерозије у свом сливу богата огромном количином материјала који се таложи у речном кориту умањујући дубину и на тај начин чинећи поплаве још чешћим.

Почевши од [[1966]], огромни радови су започети на спречавању будућих поплава. Низ акумулација је направљен на притокама (језера [[Бованско језеро|Бован]], [[Ћелије (језеро)|Ћелије]], [[Газиводе (језеро)|Газиводе]], итд), а меандри су пресецани. На тај начин је ток реке исправљан а река је учињена краћом (у случају Велике Мораве са 245 на 185  km. Било је предвиђено да се скрати чак на 152  km и да постане поново пловна.

Данас, Велика Морава је пловна свега 3  km од ушћа. У историји, била је пловна све до града [[Ћуприја (град)|Ћуприје]], што је скоро ¾ њене дужине. Међутим, као што је наведено, Велика Морава је дословно затрпана материјалом из Јужне Мораве. Када је почео програм мелиорације [[1966]]. године било је предвиђено да постане поново пловна, у првој фази до Ћуприје, а касније све до Сталаћа, дакле целих 100%.

Држава кнеза Лазара у 14. веку се називала [[Моравска Србија]], по овој реци. У српској историји, долина Мораве је постала колевка савремене српске државе на почетку [[19. век]]а. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али и њену злу ћуд и водоплавност. Међутим, о Морави не говоре само традиционалне песме. Многе песме о Морави настају и данас, а најпознатије су: ''Ој Мораво'', ''Мораво, тија реко'', ''Уз Мораву ветар дува'', ''На Морави воденица стара'', ''Моравац [[Коло (игра)|коло]]'', итд.