Цриквеница — разлика између измена

м
→‎Историја: сређивање using AWB
м (popunjavanje kutijice sa wikidate)
м (→‎Историја: сређивање using AWB)
Касноантички географ Пеутингер (4. век нове ере) је забележио на овим просторима насеље Ад Турес, по којем је у новије време названо познато туристичко насеље у Цриквеници.
 
У [[8. век]]у ове пределе насељавају Хрвати и у Винодолу организују своју жЖупу која се састојала од слободних општина. У нову домовину доносе своју духовну и материјалну културу, о чијим досезима сведоче изузетни примерци личне опреме и накита, пронађени у старохрватској некрополи Странче - Горица недалеко Цриквенице. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, -{Vallis vinearia}-, превели у долина вина. Винодолом се у старијим временима називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу.
 
У средњем веку, простори данашње Цриквенице припадали су жупи Винодол којом су готово 450 година владали крчки кнезови познатији као [[Франкопани]]. Године [[1225]]. ова кнежевска породица долази у посед жупе Винодол и влада њоме све до погубљења хрватских великаша [[Petar Zrinski|Петра Зринског]] и [[Фран Крсто Франкопан|Франа Крсте Франкопана]] у Бечком Новом Месту [[1671]]. године.
У окриљу кнезова Франкопана, а заслугом слободних становника винодолских градова, настао је [[1288]]. године [[Винодолски закон]]. То је први правни документ у Хрвата и један од најстаријих у Европи. Винодолски закон се примењивао на простору жупе Винодол, а био је писан народним језиком и [[глагољица|глагољицом]].
 
Оснивачем данашње Цриквенице сматра се кнез [[Никола Франкопан]]. Он је далеке [[1412]]. године наредио да се сагради манастир за редовнике Св. Павла Пустињака на ушћу речице Дубрачине у море, уз средњовековну цркву - од чега је изведен назив Цриквеница. Манастирска зграда повезала је околна рибарска насеља и постала средиште јавног и културног живота. У новије време у овом историјском здању је уређен хотел Каштел.
 
У цриквеничком манастиру је прво знање стекао [[Јулије Кловић]], најчувенији ситносликар свих времена. Рођен је [[1498]]. године у Винодолу, недалеко од Цриквенице. Легенда каже да је у дечачкој доби сликао призоре својег родног краја на нокту. Највећи део живота провео је у Италији. Сликарству је учио великог [[Ел Греко|Ел Грека]], а савременици су га називали „мали Микеланђело“ и сврставали у сам врх сликарства, уз бок [[Микеланђело Буонароти|Микеланђелу]], [[Рафаел]]у, [[Леонардо да Винчи|Леонарду]] и [[Ђорђоне]]у.{{чињеница|date=05. 2013.}}